Srušimo barijere pred autizmom

U Subotici se ovih dana osvetljavaju plavim Gradska kuća u plavo, kao i zgrada Savremene galerije „Likovnog susreta”. Predsednica Gradskog udruženja za pomoć osobama sa autizmom Suzana Skenderović kaže da će povodom ovog dana anketirati Subotičane na temu: „Šta znate o autizmu?“ i pokloniti čokoladicu sa porukom uz kafu u četiri subotička lokala: poslastičarnici „Pelivan”, Centar kafeu, Mjuzik kafeu i kafe restoranu „Borsalino”.

- U skladu s ovogodišnjim sloganom „Srušimo barijere za autizam zajedno” pozivamo sugrađane da nam se pridruže – rekla je Suzana Skenderović, koja podseća da i posle deset godina od kako je Srbija ratifikovala međunarodne protokole, njihova primena nije potpuna, posebno kad je reč o mnogobrojnim barijerama koje sprečavaju autistične osobe u ostvarivanju osnovnih ljudskih prava.

- I ove godine fokusiramo se pristupačnost sloganom „ Srušimo barijere za autizam zajedno: hajde da izgradimo pristupačno društvo” – kaže Skenderović.

Autizam pogađa jednu u 100 osoba, što znači da u Evropi trenutno živi pet miliona autističnih ljudi. Skenderović dalje navodi da zbog nepostojanja nacionalnog registra osoba sa invaliditetom, u Srbiji se ne zna tačan broj osoba sa autizmom.

- Kako bi stvorili pristupačno i inkluzivno društvo za sve, donosioci odluka treba da omoguće formiranje nacionalnog registra koji bi omogućio precizan uvid u broj osoba sa autizmom Srbiji. Time bi se olakšalo ostvarivanje svih prava osoba sa autizmom, a državi planiranje sredstava i resursa. Potrebno je doneti strategiju za autizam, koja bi pokrivala problematiku od najranijeg do najstarijeg doba osoba sa autizmom, od dijagnostike do lečenja i stanovanja. Takođe, potrebno je poštovanje svih izglasanih zakona koji štite prava osoba sa autizmom, razvijanje servisa podrške za osobe sa autizmom svih uzrasta, kao što su dnevni centri, lični pratioci, pomoć u kući, predah usluga, stanovanje uz podršku i njihova sistemska implementacija. Srednje obrazovanje i postojanje adekvatnih zanimanja za osobe sa autizmom, kako bi zapošljavanje u uslovima tržišta rada postalo moguće. Veću edukovanost zdravstvenih radnika za lečenje bolesti koje nisu direktno povezane sa autizmom, kao što su bolesti iz oblasti kardiologije, neurologije, onkologije, ginekologije itd – navodi kao ciljeve Suzana Skenderović.

Ona ukazuje da je onemogućen pristup tržištu rada za osobe s autizmom, da su potrebna prilagođavanja nepristupačnim procedurama regrutovanja za radna mesta koja će omogućiti autističnim osobama da se uključe u poslovni svet, a zauzvrat poslodavcima omogućiti da imaju korist od njihovih veština i talenata. Udruženje očekuje da porodice i grupe koje se bave autizmom budu uključene u proces donošenja zakona.

Tekst i foto: S. Iršević