Srem - razmeđe svetova

Došli su krajem prvog veka stare ere na ove prostore, a pretpostavlja se da su tu živeli rimski trgovci i pre nego što je vojska osvojila ovaj prostor, koji je njima bio vrlo interesantan, jer je i tada ovo bila plodna ravnica koja je davala hranu, kojom se u to doba plaćala vojska, ali i održavao mir u carstvu.

Čitav prostor Srema je i u to vreme bio idealan za proizvodnju hrane, ako se izuzmu naselja i Fruška gora, koja je, opet, bila prirodni štit i imala razna utvrđenja uz Dunav, najveću granicu i prepreku prema varvarskom svetu. Tako je Srem u to doba bio razmeđe dva sveta. Fruška gora je bila dobra zaštita kao planina, jer su utvrđenja na strateškim mestima sa vojnicima koji čuvaju i paze drugu stranu koja je ravna, mogli da primete svakog ko dođe. Nekad im je to bilo dosta uspešno, ali u nekim situacijama im je i odmagalo, pogotovo u nekim kasnijim vekovima.

Kada su razna germanska plemena, a posle i Avari i Huni osvajali ove prostore, isterivali su građane Sirmijuma, da bi on ponovo bio obnovljen, međutim, grad, nije uspeo da se obnovi u sjaju koji je nekad imao.

Seobu naroda u šestom veku niko nije mogao da zaustavi. Vizantija je bila moćna, ali odustala je od ovog prostora kraj Save i to je bio kraj Sirmijuma kao velikog grada. Zaostavštinu Sirmijuma čuvaju brojni muzeji izvan Srbije, ustanove u Sremskoj Mitrovici, ali tragove o njegovoj veličini i značaju arheolozi uvek iznova pronalaze.

M. Stakić

Foto: J. Ivanović

Projekat „Akcenat na Sremsku Mitrovicu” realizovala je „Panonija media“ u saradnji sa „Dnevnikom“. Stavovi izneti u ovom tekstu nužno ne izražavaju stavove lokalne samouprave, koja sufinansira projekat.