Sokoli deo bogatog rumskog nasleđa
RUMA: Predavanje „Rumski sokoli i njihovo nasleđe” održala je u bašti Gradske biblioteke „Atanasije Stojković”, predsednica opštine Aleksandra Ćirić, u svojstvu kustoskinje istoričarke.
Osvrnuvši se na osnivanje sokolskih društava u Rumi 1905. godine, Ćirić je precizirala da je Srpski soko osnovan 19. maja, a Hrvatski soko 31. maja. Prve starešine su bile dr Žarko Miladinović i Matija Zima. Krajem dvadesetih i početkom tridesetih godina prošlog veka beleži se procvat sokolskih društava u celoj zemlji i tada u Rumi dolazi do spajanja Srpskog i Hrvatskog društva u Sokolsko društvo Ruma.
- Bogata istorija rumskog sokolskog društva neizostavan je deo kulturnog nasleđa našeg grada - istakla je Aleksandra Ćirić, uz napomenu da je sokolski pokret među prvima promovisao jednakost muškaraca i žena, te da sportski rezultat nije bio primarni cilj organizacije, već stvaranje fizički zdrave nacije.
Zavičajni muzej Ruma čuva vredne predmete koji svedoče o ovom delu prošlosti Rume, a publika je imala priliku da se upozna sa tri najznačajnija.
- Povelja o izgradnji Sokolskog doma u Rumi, dokument koji svedoči o uspehu rada rumskog sokolskog društva i uticaju njegovih vodećih članova. Prikazuje nam koliko je ova organizacija bila aktivna i kako je ostvarila pozitivan uticaj na lokalnu zajednicu. Druga dva predmeta su dve sačuvane zastave, koje su simbolično povezane sa sokolskim pokretom. Ove zastave nam pružaju uvid u bogatu istoriju ovog društva i predstavljaju veliki ponos rumskih sokola. One simbolizuju hrabrost, slobodu i zajedništvo, vrednosti koje su bile duboko ukorenjene u sokolskom pokretu- rekla je Aleksandra Ćirić.
Na predavanju je bilo reči i o sokolskom nasleđu koje nije sačuvano – Sokolski dom je bio kratkog veka, ali velikog značaja za rumski sokolski pokret i ondašnje društvo. Sokolski dom se nalazio na lokaciji današnje pjacete Mala fontana preko puta Gradskog trga i izgrađen je 1939. godine. Za njegovu izgradnju priloge je dalo čak 148 pojedinaca i udruženja, a planom je bila predviđena i dogradnja Sokolskog doma, ali zbog Drugog svetskog rata do realizacije te ideje nikad nije došlo.
Kako su se menjale društene okolnosti, državno uređenje, tako se menjao i odnos prema sokolskim društvima, pa je tako nekada slavna organizacija posle Drugog svetskog rata doživela i potpunu zabranu rada.
V. H.