Šmaguc prohodan za teretnjake i brodove

Upravo zbog toga je ovdašnji živalj obradovala vest da je konačno, nakon gotovo jedne decenije tokom koje je bio zabranjen saobraćaj preko njega, rekonstruisan most Šmaguc.

Do rekonstrukcije ovo je bila starinska drvena ćuprija koja spaja selo sa Specijalnim rezervatom prirode „Gornje Podunavlje“. Tek se prilikom pokušaja obnove saznalo da most nije uknjižen, te je prvi korak bio formalno rešavanje njegovog vlasništva, odnosno uvođenje u evidenciju vlasništva faktičkog stanja, a faktičko stanje je da je svih godina vlasnik mosta bilo JP „Vojvodinašume“, koje je pre nekoliko desetleća taj most i izgradilo, ne bi li bilo u stanju da izvlači velike količine drvne građe iz bujnih šuma „Gornjeg Podunavlja“, kojim, odlukom države, gospodari ovo Javno preduzeće.

O ćupriji i na Andrićevom vencu

Zbog, za Monoštorce beskonačnog, otezanja rekonstrukcije ovog mosta, Šmaguc je bio i tema razgovora predsednika RS Aleksandra Vučića sa predstavnicima nacionalne zajednice Hrvata u Srbiji, pošto većinski živalj ovog sela predstavljaju vojvođanski Šokci. Mada je u tom razgovoru, održanom početkom 2018. godine „palo“ obećanje o što skorijoj rekonstrukciji, trebale su ipak tri godine da vozila potpuno bezbedno krenu preko ove ćuprije.

Mada je obnova završena, zvaničnog i svečarskog otvaranja mosta za upotrebu nije bilo, pre svega zbog propisanih epidemioloških mera, a prema

rečima Stipana Benića, predsednika Saveta MZ Monoštor, most je praktično već u funkciji i preko njega se saobraćaj uveliko obavlja.

- Najvažnije je da žitelji ovog mesta više neće morati da kilometrima okolo odlaze do svojih njiva i rodbine na drugoj strani kanala - naglašava Benić, koji je Somborcima poznatiji kao dugogodišnji novinar i urednik ugašenog Radio Sombora. - Investitor radova, vrednih 37 miliona dinara je bilo JP „Vojvodinašume”, a most je izgrađen u skladu sa zahtevima Zavoda za zaštitu prirode i sastoji se iz tri dela, dva nepokretna i jednog pokretnog dužine 13 metara koji će služiti za otvaranje u slučaju prolaska brodova.

Sama konstrukcija se sastoji iz 62 betonska šipa koja su ubušena u samo dno kanala DTD i gornje pokretne konstrukcije koja je drvena, odnosno od hrastove građe, kako bi se zadržao prvobitni izgled mosta koji je izgrađen 1986. godine, pojašnjava Benić kao prvi operativac seoske Mesne zajednice.

Radovi na mostu, zbog čijeg svojevremenog zatvaranja su kamioni i traktori Monoštoraca, ali i šumara JP „Vojvodina šuma“ morali da obilaze i više od 25 kilometara ne bi li došli na drugu obalu DTD kanala, počeli su još početkom juna ove godine, kada je najavljeno da će biti završeni do septembra, ali su se odužili zbog ograničenja do kojih je dolazilo zbog pandemije koronavirusa.

M. Miljenović