Šišanje platana obustavlja saobraćaj u Bečeju

„Fazoniranje“ gorostasnih stabala počeće narednih dana i zahteva mere opreza, pa će iz tog razloga na izvesno vreme biti obustavljen saobraćaj motornih vozila, ali i kretanje pešaka.

„Molimo sugrađane za razumevanje i strpljenje, jer će doći do preusmeravanja pešačkog i automobilskog saobraćaja, a sve u cilju zaštite ljudi, pokretne i nepokretne imovine. Inače, sanaciona rezidba ima za cilj očuvanje zdravstvenog stanja, unapređenje i produženje životnog veka višedecenijskih stabala, ali i bezbednije kretanje sugrađana vrlo frekventnom Zelenom ulicom", saznali smo od rukovodioca resornog sektora u JP „Komunalac“ Željka Kovačeva.

U pitanju su stabla javorolisnog platana, hibridne vrste nastale ukrštanjem zapadnog i istočnog platana sredinom 17. veka u Engleskoj. Vekovno iskustvo je potvrdilo ispravnost sadnje ovog hibrida u naseljenim mestima, jer se pokazao kao najotporniji na aerozagađenja, a izuzetno je moćno drvo, čiji prečnik stabla prelazi metar, visina dostiže 40 metara, krošnja je prostrana, a lišće i plodovi dekorativni, pa je omiljeno drvo i u parkovima, zbog čega su ga prozvali „parkovska vrsta“.

Nema pisanih zapisa kad je drvored platana u bečejskoj Zelenoj ulici podignut, a po sećanjima sedih glava to je bilo ubrzo posle Velikog rata. Znači, približava se vek kako šarm Zelenoj ulici daje, upravo, ova vrsta omiljenog drveta u urbanim sredinama. Poslednja rezidba slične vrste obavljena je 90-ih godina prošlog veka, pa je bilo krajnje vreme da se pristupi ovom poslu.

„Širenjem gabarita krošnji, umanjuje se kretanje vazduha, čime se povećava koncentracija izduvnih gasova u prizemnim delovima, a razvijene krošnje su i opasnost za građevinske objekte. Istovremeno, spajanjem krošnji lakše se prenosi bolest s ugroženih na zdrava stabla. Sve su to razlozi zbog kojih moramo redukovati krošnje stabala sanacionim orezivanjem. Sve se radi po Projektu sanacije drvoreda, koji su izradili stručnjaci pejsažne arhitekture", dodaje Željko Kovačev.

Ovo je predradnja za sanaciju korenovog sistema, koji na pojedinim mestima ugrožava javne površine. Kako se Zelena ulica postepeno rekonstruiše i, po rečima predsedika opštine Dragan Tošića treba da bude reprezentativna, to, posle sanacije korenovog sistema platana, predstoji uređenje trotoara od Novosadske do raskrsnice s Ulicom  Petefi Šandor. Inače, sanaciono orezivanje je u potesu od Novosadske ulice do raskrsnice s Ulicom Dože Đerđa, gde će se s obe strane ulice obraditi oko 90, gotovo stoletnih stabala.

V. Jankov