Selo solunaca napuštaju u potrazi za poslom
BAČKA TOPOLA: Procenjuje se da jednom nedeljno oko 10 Subotičana napusti svoj grad i zemlju.
Mogućnost dobijanja dvojnog državljanstva srpko-mađarskog, ali i srpsko-hrvatskog mnogima olakšava put odlaska u neku od zemlja EU u potrazi za egzistencijom.
Glavni razlog napuštanja Subotice, ali i svih okolnih sela, kao i na teritoriji Bačke Topola je nezaposlenost.
Primer sela koji odumire je Gornja Rogatica koja pripada Opštini Bačka Topola.
Pre 95 godina selo su osnovali solunski dobrovoljci poreklom iz Like, koji su te 1922. godine od tadašnje države dobili po pet hektara zemlje.
Meštani se uglavnom bave poljoprivredom. Ipak, bez obzira na lošu ekonomsku situaciju ima onih koji su se odvažili i ostali na selu, započeli posao i osnovali porodice.
Jedan od njih je Branislav Aleksić koji, kako tvrdi, ne želi da napusti Gornju Rogaticu.
Osnovao sam mini farmu krava i zasnovao porodicu. Za sada ne želim da odem, jer sam u ovom selu odrastao, rekao je Aleksić.
Njegov sugrađanin Tomislav Mačai objašnjava da je selo lepo napredovalo dok nije došlo do privatizacije firmi.
Tada, kao i svugde, ljudi su mesecima odlazili na posao a da platu nisu dobijali.
Nadam se kao i svi, da će doći bolja vremena. Nažalost, ovde ima jako puno našuštenih kuća, jer mladi odlaze u Novi Sad, Beograd ili inostranstvo. Moj brat od strica otišao je u Austriju da radi, kaže Tomislav.
Kako je dalje rekao, sreća te Austrija nije daleko, pa dolazi za vikend da bude sa porodicom.
Sekretar Mesne zajednice “Gornja Rogarica”, Milorad Teslić kaže da u selu trenutno ima 360 stanovnika.
Kada se gradilo selo pre više od devet decenija bilo je preko 800 stanovnika, a danas je za polovinu manje. Kuće su napuštene i sve je manje mladih u selu. To su problemi koji nas trenutno zabrinjavaju. Selo je bilo živo, bogato sve do 90-tih godina prošlog veka, kada je počelo da propada, priča Teslić.
Nakon devet decenija, meštani sela konačno su dočekali da se izgradi pravoslavni hram posvećen Silasku Svetog duha na apostole avgusta 2010.godine.
Pored različitih donatora za izgradnju hrama, tadašnja Pokrajinska vlada, preko Fonda za kapitalna ulaganja, investirala je devet miliona dinara.
Sandra Iršević
