ŠEFE, SREĆNA PENZIJA! Posle 45 godina rada Dr Milan Božina NAPUŠTA službu HITNE POMOĆI „Godi kad neko poštuje i priznaje vaš trud“
Jedna od najsvetlijih tačaka u istoriji narodnog zdravlja u Somboru, pored službovanja u ovom gradu Milana Jovanovića Batuta, je svakako narodni lekar dr Radivoj Simonović, kojem nije bilo teško da u bilo koje doba dana ili noći potera ovdašnje fijakeriste u sumanuti galop njihovog kljuseta ne bi li se pomoglo potrebitom, pa je nekako logično da se ta tradicija nastavila i nakon odlaska dugovečnog „čika Rade“.
Naime, nakon 45 godina rada u Službi hitne medicinske pomoći somborskog Doma zdravlja „Dr Đorđe Lazić“, svoj stetoskop je konačnim odlaskom u mirnije životne vode „razdužio“ i dr Milan Božina, koji sa svojim davnim prethodnikom ne deli samo strast ka spašavanju života sugrađana, već i čuvanjem i negovanjem etnološkog i folklornog blaga. Bio u crvenoj uniformi SHMP ili u „civilu“, najveći broj Somboraca ga pamti po lekarskoj kožoj torbi u rukama i brzom hodu, kako na pitanje gde žuri odgovara „treba učiniti dobro delo“. Isto tako ga velik broj ovdašnjih lekara prosto oslovljava sa „Šefe“ jer je tokom četiri decenije bio načelnik Hitne pomoći, kroz koju su kao svojevrsnu inicijaciju u lekarski poziv, prošle desetine somborskih doktora medicine.
- Pre je bilo tako, da je mlad lekar pre dobijanja specijalizacije morao da provede dve godine ili u Hitnoj pomoći ili seoskoj ili gradskoj ambulanti kako bi se otkrile preferencije mladih lekara, a u Hitnoj su ostajali samo oni koji su pomalo i zavisni od adrenalina, mada ostajete uskraćeni za radost konačnog izlečenja pacijenta – priseća se dr Božina koji je svoj radni vek „urgentaša“ počeo odmah nakon diplomiranja u Beogradu 1979.
Poznat kao narodni lekar, dr Božina se u Somboru prepoznaje i kao entuzijastični osnivač i višedecenijski predsednik ovdašnjeg Gradskog KUD „Ravangrad“, koji neguje folklor, običaje i kulturnu tradiciju pođednako Srba i Bunjevaca, pa se i po tome može smatrati pravim naslednikom dr Radivoja Simonovića koji je pored medicine bio zaokupljen i čuvanjem etnološkog blaga svih naroda Balkana. Još jedna sličnost ova dva humana čoveka je i fascinacija krševitim Velebitom i podvelebitskim krajevima, za koje je Božina i zavičajno vezan, pošto je rođen u Riđici, obližnjem selu dalmatinskih kolonista.
- Bio sam jedini lekar Hitne pomoći, nisam imao ni tehničara, a vozač sanitetskog „fiće“ je bio traktorista. Danas, Služba HMP ima 12 lekara od kojih čak sedam specijalista urgentne medicine, 20 tehničara, 13 vozača... – nabraja dr Božina, ne propuštajući da spomene vrsne specijaliste urgentne medicine sa kojim je proveo radni vek, poput Bogdana Nikolića, Tonke Periškić, Snežane Holcer Vukelić, ali i poznate srpske lekare opšteg hirurga Aleksandra Gluhovića, vaskularnog hirurga Petra Dragića, priznatog oftalmologa u Engleskoj Radomira Babovića, legendu urgentne medicine u Sloveniji Petera Ivačića...koji su „školu“ prošli u somborskoj Hitnoj kojoj je bio na čelu ako prvi specijalista urgentne medicine u Srbiji – Tada je specijalizacija urgentne postojala samo u Sarajevu, čija sam bio četvrta generacija, a tek devedesetih su one realizovane i na medicinskim fakultetima u Srbiji – kaže Milan, koji je formalno penzionisan pre pet i po godina, ali je zbog nedostatka kadrova ostao da radi u Hitnoj pomoći, a uz zahvalnost brojnih pacijenata i kolega ostaje i podatak da u zaslužnu, konačnu penziju odlazi kao jedan od najnagađivanijih Somboraca ovenčan Oktobarskom nagradom, Poveljom grada Sombora...
- Godi kad neko poštuje i priznaje vaš trud, ali ono što ostaje zauvek su pacijenti i njihova zahvalnost. Kao što pamtim prvog pacijenta, gospođu Gucunju koja je u Hitnu pomoć došla svega desetak minuta od početka mog prvog radnog dana zbog tromboembolije pluća, tako ću pamtiti i moju zvanično poslednju pacijentkinju u Hitnoj pomoći gospođu Mariju Katić iz Stanišića koja se požalila na hipertenziju a između njih su hiljade pacijjenata i 45 godina rada koje su donosile i radosne, ali i tužne trenutke. Možda najlepši događaj mi je bio kad sam kao mlad lekar uspešno obavio porođaj trudnice u Kljajićevu koji je krenuo karlično. S druge strane, ni danas ne mogu da se otresem sećanja na stravičnu saobraćajku na putu Stapar-Doroslovo u kojem su poginula tri deteta. Takvi momenti ostave traga na vama, obeleže vas za ceo život...
Milić Miljenović