Samouki stolar Rade Bojadžija više od četiri decenije se bavi ovim zanatom

Kako je pojasnio nije ih bilo lako napraviti, jer svaki prozor ima šest krila koje je potrebno ukopiti i sve dobro premeriti. Prilikom izrade koristio je beli bor, najkvalitetnije drvo, pošto je zgrada pod zaštitom i radovi se izvode prema posebnim zahtevima nadležnih institucija.

Da je pouzdan majstor, koji vodi računa o kvalitetu govori i podatak da je bio angažovan i na stolarskim radovima prilikom rekonstrukcije Doma JNA, vrednog zdanja i jednog od simbola Rume, gde je od jesenas smeštena biblioteka „Anastasije Stojković“. Ništa od toga ne bi bilo čudno da Bojacija nije samouki stolar.

- Stolarski zanat ko ne voli ne treba da radi – kratko je opisao tajnu tog posla Bojadžija. - Oduvek sam voleo da radim s drvetom i to me je interesovalo, a ako nešto radiš iz ljubavi mora valjati. Kupovao sam mašine i alate i polako otkrivao tajne zanata. Oduvek sam želeo da neki mladić dođe i da izuči zanat. Međutim, to se nije dogodilo. Izgleda da deca nisu više zainteresovana za zanate i ne cene ih. Žele da sede u kancelarijama za računarima. Ruku na srce, posao je težak, ali se od njega može pošteno živeti i ako ste vešti i marljivi može se dobro zaraditi - veli Rade. - Ko će nas naslediti, ako se ovako nastavi zanati će izumreti i zato se mora nešto preduzeti.

Prema rečima Bojadžije tokom decenija imao je priliku da radi na domovima mnogih poznatiih ličnosti i imućnih porodica, ali se time nije nikada hvalio, niti se reklamirao. Poslove je dobijao najčešće putem preporuke zadovoljnih mušterija. Najčešće radi u prestonci, a na pitanje da li bogati imaju posebne zahteve, Bojadžija je pojasnio da se uglavno ne mešaju u rad stolara, već u dogovoru s njim izaberu izgled stolarije, a samu izradu i sve ostalo prepuštaju majstoru.

S. Kovač