Rezervati prirode preuzimaju brigu o zrenjaninskim jezerima

Reč je o tri jezera - Jezero 1 kod „Žitoprodukta”, predviđeno za sportsko – rekreativni ribolov, Jezero 2 iza Simine ulice, koje je predviđeno za kupanje, ali je potpuno zapušteno, kao i Jezero 3 kod zgrade suda, predviđeno za sportove na vodi.

„Logično je da jezera budu poverena našoj ustanovi, jer smo kvalifikovani za zaštitu i održavanje“, ističe direktor „Rezervata prirode” Dejan Jovanov.

Do sada je jezera održavalo JKP „Vodovod i kanalizacija”, a od Nove godine će devetoro od trinaestoro zaposlenih u Sektoru za održavanje pri ovom komunalnom preduzeću preći u „Rezervate prirode”. Deobni bilans se pravi i što se tiče opreme i vozila.

„Jezera u ovom trenutku ne zadovoljavaju namenu zbog kojih su, na kraju, i napravljena, a za privođenje sva tri jezera nameni potrebno je više od 1,5 miliona evra. Devastirani su i obodni zidovi jezera i posla će svakako biti“, dodaje Jovanov, uz napomenu da će ustanova za velike radove konkurisati kroz IPA projekte za sredstva iz evropskih fondova.

Ono što ne košta mnogo, uradiće se odmah, tako da se crno piše pecarošima na jezeru kod zgrade suda.

„Ribolov je na ovom jezeru zabranjen i naša čuvarska služba će intervenisati momentalno“, kategoričan je Jovanov.

Begejska petlja je nastala kada je pre nekoliko decenija premešten tok reke. Naime, Begej je u ovom delu grada pravio veliku krivinu, to jest pojas oko naselja Mala Amerika, i neko se dosetio da bi, radi izbegavanja te krivine, trebalo prokopati novi kanal. To je i učinjeno, a u anketi lokalnih novina ovaj poduhvat je svrstan među najveće građevinske promašaje u istoriji Zrenjanina.

Dok mnogi gradovi žude za rekom, ovde je ona ispravljana i izmeštana, a meandar kao prirodni dar, grad nije prihvatio. Na starom koritu reke pre više od jednog veka nalazila su se uređena kupališta, posebno za žene, posebno za muškarce, a tu se zaigrao i prvi begejski vaterpolo.

Ž. Balaban