REKONSTRUKCIJA DVORCA HERTELENDI Niče „Škola u prirodi” u Bočaru

Povodom dva veka pravoslavnog hrama, 2014. rekonstrukcijom mu je vraćen stari sjaj. Valjda i Katoličku crkvu istu sudbinu čeka 2042. kad bude obeležavala isti jubilej. Setili su se neki i dvoraca u centru sela. Polovično. Završava se rekonstrukcija 170 godina starog Hertelendija, a Bočarci se nadaju da je na redu i stotinak metara udaljeni kaštel porodice Bajić iz 1903.

Dvorac Hertelendi je meštanima poznatiji kao Bajerov, jer je ta porodica bila poslednji vlasnik pre Drugog svetskog rata. Posle se tu smestilo sedište poljoprivrednog gazdinstva „Jedinstvo”, pa istureno neuropsihijatrijsko odeljenje zrenjaninske bolnice, a onda je godinama bez ikakve namene propadao.

– Kompleks za koji mesec postaje svojevrsna „Škola u prirodi” za predškolsku decu i đake nižih razreda – veli Zora Radojević, koja u ime izvođača radova beogradskog „Modulora” nadgleda poslove na ograđenoj površini od oko 12 ari. – Naravno, želimo što pre da završimo, ali nas usporavaju nepredviđene poteškoće, posebno korona.       

Vremešni Bočarci pamte dvorac pre propadanja, ali nisu mogli ni da mu pretpostave budući izgled, a tek namenu... Pokrajinska vlada je uložila za sređivanje kompleksa oko 370 miliona dinara, a pošto dvorac ima status spomenika kulture, rekonstrukcija se odvija po strogo propisanim pravilima, što uveliko usporava radove i diže im cenu.

Više objekata niče iz temelja, za zanimaciju dece u „Školi u prirodi” tokom jednodnevnog izleta ili rekreaktivne sedmodnevne nastave.

Učionice, IT kabinet, sobe za smeštaj...

– U prizemlju dvorca od oko 2.200 kvadrata će biti učionice, IT kabinet, kuhinja, trpezarija i saniratni čvor. U potkrovlju dvokrevetne  sobe za decu i zajedničko kupatilo, te smeštaj za nastavnike. Poseban ukras dvorca, kao i nekad, ovalna je terasa u središnjem, ulaznom delu, kao i prostrana u potkrovlju. Bivši pomoćni objekt od 730 kvadrata postaje smeštajni paviljon s tridesetak dvokrevetnih soba u prizemlju i potkrovlju, pa će u jednoj smeni tu moći da se smesti 100 dece – veli Zora Radojević.

– Gradi se nova sala od 340 kvadrata i kraj nje sportski teren s tartan-podlogom. Blizu je fitnes-centar na otvorenom i trim-staza u obliku osmice. Izgrađena su i dva „letnjikovca” – natkrivene učionice. Od smeštajnog paviljona do sale za rekreaciju je natkrivena staza, koja je i sama ukras kompleksa. Posebna pažnja je posvećena hortikulturi: trudili smo se, koliko se moglo da sačuvamo postojeće drveće, zasadićemo i novo, ukrasne biljke i žbunje, te posebne vrtove za edukaciju s mediteranskom, lekovitom i drugom florom. U atraktivnom dvorišnom delu je i prikladan amfiteatar, te stambena zgrada za domara i alatnica – dodaje sagovornica.

Kompletno imanje je ograđeno dekorativnim zidom dugim 492 metra.

– Sav malter sa starog zida smo obili i tamo gde je oronuo izidali novi. Oko 3.000 kvadrata omalterisano je samo u ogradnom zidu, što je dovoljno za jedan novi objekt. Kad sve bude gotovo, za održavanje kompleksa biće potrebno bar 20 zaposlenih i tako će se znatno poboljšati standard meštana – zaključila je Zora Radojević.

Još je rano govoriti o tome koliko će nova ustanova oživeti selo. Sve zavisi od programa „školice”. Ali, biće posla za kuvarice, razne majstore, spremačice, administrativce... Pride, snabdevači svežim voćem, povrćem, mesom, pa mogućnost izdavanja smeštaja za roditelje koji prate decu. Kako su prekoputa košarkaški, odbojkaški, rukometni i fudbalski tereni, priču o bočarskoj školi širiće i sportisti koji budu gostovali.

         Vlastimir Jankov