Proslava Sretenja na Reveni kod Palanke
BAČKA PALANKA: Krajišnici koji su naselili ove delove Bačke u priobalju Dunava sa sobom su doneli i običaje koje neguju, a koje su prihvatili i ostali stanovnici ovog kraja.
Po 11. put u šumi Bagremari, a u neposrednoj blizini Bačke Palanke, na Sretenje, 15. februara, organizovana je revena, a po lepom danu u prorodu je izašlo preko dve hiljade ljudi, koji su se ovde družili uz jelo, piće, muziku, razgovor, šalu...
- Revena, ovako kako je mi organizujemo, postoji samo u našem starom kraju odnosno u Bosanskoj Krajini, a u Banatu revene organizuju samo žene - kaže Boško Mijatović, inicijator i organizator svih dosadašnjih manifestacija. - Revena se definiše kao udruživanje ljudi u jelu i piću, a svako ko je ovde došao poneo je hranu i piće barem za sebe i još jednog čoveka. Osim nas, ovdašnjih učesnika revene došli su nam gosti iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovenije, ali i skoro i iz cele Srbije. Mi smo revenu zamislili kao obeležavanje državnog praznika Dana Republike Srbije, kao i obeležavanje Sretenja, ali i kao svojevrsni gastronomski festival. Svu hranu i piće spremili su domaćini i domaćice, jer osim pečenja, ovde se meze i kobasice, kulenje, šunka, slanina, roštilj, meso sa talandare i ispod sača, a domaćice spreme brojne vrste pita i kolača. Ovde nema takmičenja, proglašenja pobednika, nema kotizacije ni naplate ulaznica, pa je zato i atmosfera spontana, opuštena. Ovu manifestaciju sponzoriše lokalna samouprava, ali i brojni preduzetnici koji su i sami učesnici. Na reveni nema ekipa nego društava, pa su tako hranu i piće, između ostalih, spremali zaposleni iz opštinskog komunalnog preduzeća, urbanisti „Standarda”, zaposleni u lokalnoj samoupravi, članovi UG „Zlatni karaš”, ali i drugih organizacija. Čak su se ljudi organizovali kao domaćinska društva iz ulica, kvartova, po rodbinskoj i kumovskoj liniji mada je svaki gost bio počašćen i lepo prihvaćen.
Iako nema zvaničnog takmičenja, svako voli da se pohvali i goste ponudi svojim dimljenim specijeltetima, svi gledaju da što bolje ispeku i serviraju meso sa ražnja, a bilo ga je podosta. Pored vola na ražnju koga su pekli pravi majstori, na ražnjevima se vrtilo na desetine prasića, jagnjića, pa i jarića.
Na vidnim mestima, pa i okolnim ulicama istaknute su velike i male državne zastave, pevale su se izvorne pesme, mladi su dolazili i u narodnim nošnjama i sve je trajalo do sumraka, a sve što je doneto od kuća i što je spremljeno u šumi - pojelo se, jedino se nije sve popilo.
Tekst i foto: M. Sudžum
