Promovisana knjiga „Milenijumske tajne Česterega”

Promocija, koja je održana na otvorenom, na sportskom terenu u centru sela, privukla je veliku pažnju meštana, ali i gostiju iz regiona. Skup je protekao uz poštovanje propisanih epidemioloških mera.

Predstavljanje je započelo čitanjem odlomaka iz knjige, za šta su bile zadužene devojke iz Česterega, Milica, Ivana i Anđela, odevene u narodne nošnje iz zavičaja svojih krajiških predaka. Tom prilikom čuli su se zanimljivi detalji, kao na primer da je delegacija sela išla u Beograd 1947. godine da protestuje zbog lošeg kvaliteta oranica. Sa setom je propraćen podatak da je 1945. godine u školu upisan 651 učenik, a da je ona sada izdvojeno odeljenje škole u Banatskom Karađorđevu, sa desetostruko manje učenika.

Sekretar Mesne zajednice Čestereg Rade Bjelajac podsetio je na podatak da je 14. septembra u ovo selo doseljeno 299 porodica sa 1900 članova, iz više opština banjalučkog sreza, a najviše iz sela oko Ključa. On se zahvalio Miloradu Saviću na knjizi koja evocira uspomene na to vreme, ali i Društvu novinara Vojvodine kao izdavaču i svima koji su podržali štampanje knjige.

Urednik izdanja Mladen Bulut veoma pohvalno se izrazio o knjizi, koja je rezultat dugogodišnjeg napornog rada novinara i publiciste Milorada Savića.

-Od sada će se Milorad Savić ovde pominjati po knjizi koju je priredio, koju je brižno pripremao godinama, a za koju se spremao ceo život. Obelodanio je neke nepoznate, ili možda skrivane važne činjenice. Odužio se i novinarskom zvanju i svom rodu i narodu, a Društvo novinara Vojvodine počastvovano je što je autor baš nas izabrao za izdavača – poručio je Bulut, uz zaključak da su ova knjiga i njen autor dokaz da novinarstvo nije beznadežno propalo.

Recezent knjige Milan Micić ocenio je da je Milorad Savić veoma uspešno oživeo uspomene na ljude sa dva zavičaja, koji su menjali istoriju i u banatskoj ravnici, kao i pre toga u krajiškim vrletima.

-U prvom delu knjige Savić se bavi naukom, citirajući obilje izvora. A kada počinje priča o naseljavanju Krajišnika, on je raspevan, emotivan, nežan... Čitajte sa pažnjom i ljubavlju, obradujte sebe čitanjem ove knjige, jer je ona višeslojna, to je jedna vrsta čitanke i spomenara – naglasio je Micić.

Završnu besedu imao je autor, koji se zahvalio svima koji su podržali njegov rad, ne zaboravljajući ni one koji su se trudili da mu odmognu. Savić je podsetio na razloge zašto je u knjizi koristio izraz doseljenici, a ne kolonisti. Obelodanio je i ko je autor fotografije bosonoge dečice i jedne majke sa bebom u naramku, koja se našla na koricama knjige, i zašto je fotografija mlina na poslednjoj. On je dao i sasvim pouzdano objašnjenje za toponim Čestereg, objasnivši u kakve je sve zamke upadao kopajući po arhivama.

Ž. Balaban