Proglas za zaštitu Krivaje okačen na vrata bačkotopolske opštine

Oni su ujedno održali pomen preminulom pokretaču ovih protesta Draganu V. Pečurici.

Okupljeni su izdali i proglas kojim izražavaju nezadovoljstvo odgovorom Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine od 2. oktobra, i stavom lokalne samouprave Bačke Topole. U proglasu se izražava mišljenje da je prostivustavna Uredba kojom se određuju granične vrednosti zagađujućih materija u vodotokovima i rok da se to uskladi postavljen do 2041. godine.

„Nedopustivo je da se zagađivačima više isplati da nastave zagađivanje vodotokova otpadnim vodama i plaćaju naknade, nego da izgrade prečistače otpadnih voda. Ovakav tolerantan stav prema aktivnom uništavanju životne sredine je nedopustiv”, poručuje se proglasom, i dodaje:

„Smrad se ne meri kao aerozagađenje, ne dokazuje da je neka materija otrovna ili ne, ne dokazuje se da je u određenoj koncentraciji štetna ili ne. To što se teško ili nikako ne meri, ne znači da ne smeta. Naprotiv. Izaziva potištenost kod ljudi izloženih smradu, otežava im svakodnevni posao, izaziva neugodan nagon na povraćanje. Gubi se volja za radom i za stanovanjem u mestu koje je izloženo smradu. Ne možemo biti tolerantni prema smradu i njegovom dejstvu na kvalitet života  ljudi u Bačkoj Topoli i mestima duž toka Krivaje.

Reka Krivaja je zaštićena u toku uzvodno od Bačke Topole, a nizvodno nije zagađena nego mrtva, bez kiseonika. Nije podobna ni za navodnjavanje, ističu protestanti, pa su zato bušeni brojni bunari, čime su i podzemni vodotokovi narušeni, a često se preko letnjih meseci dešava da i oni presuše.

„Bitno je vratiti život u Krivaju, da kao nekad, bude čista i bistra, da u njoj možemo da se kupamo, da lovimo ribu, da bude stanište mnogim vrstama ptica i životinja i da njena voda može bezbedno da se koristi za navodnjavanje”, poručuje se u proglasu.

Od lokalne samouprave se traži da počne selektivno skupljanje smeća, da se sanira postojeća deponija, koja je, kako se dodaje „mogući izvor zagađenja reke Krivaje”. Učesnicima protesta smeta i lokacija prihvatilišta za pse, koje nema ni elementarne uslove za smeštaj nevlasničkih pasa, a lokalna samouprava se upozorava da se ne sme dozvoliti seča stabala drveća bez valjanih razloga, i navodi primer posečenog hrasta na trasi auto-puta ili parka u Bajši. Pošumljavanje autohtonim vrstama je od izuzetnog značaja za očuvanje tla, vlage, životne sredine drugim biljkama i životinjama. Drveće je zaštita od  vetra i buke, dodaje se u proglasu i apeluje na nadležne da konsultuju stručnjake po tom pitanju i  da se aktivno bave pošumljavanjem.

V. H.

Projekat „Javni interes u Bačkoj Topoli” realizovala je „Panonija media“ u saradnji sa „Dnevnikom“. Stavovi izneti u ovom tekstu nužno ne izražavaju stavove lokalne samouprave, koja sufinansira projekat.