Priprema se novo izmuljavanje reke Jegričke u Zmajevu

U većem delu toka pa i kroz Zmajevo problem Jegričke reke ogleda se u velikoj količini nataloženog mulja, usled decenijskih ispuštanja otpadnih voda kako iz domaćinstava, tako i sa farmi i industrijskih pogona. Osim toga u Jegričku se slivaju i drenirane voda sa poljoprivrednih parcela što je za previše za kapacitet ove ravničarske rečice... 

Kako bi se povećala protočnost Jegričke, a vodotok reke vratio u prvobitno stanje, od septembra se pristupilo njenom izmuljavanju, na potezu između dva mosta u Zmajevu.

Meštani tog sela kažu da se pre skoro 20 godina Jegrička čistila od mulja, ali da se tada koristila adekvatnija mehanizacija, za razliku od ove današnje, koja čini im se ostavlja pustoš za sobom uz priobalje. S obzirom na to da se i danas izmuljava dno reke, navode da je glavni problem zagađenja nedostatak kanalizacije.

- Negde 2003. godine smo imali plovni bager sa dve napravljene kasete, koji je išao sredinom reke, dok je sa alatkom koja podseća na ruku vađen mulj sa dna i smeštan u te kasete  – objašnjava za „Dnevnik“ nekadašnji aktivista zaštite životne sredine u opštini Vrbas Dragan Polovina. -  Izmuljivanje se radilo na gornjem toku,  nakon čega je iznikla nova šuma vrba. Sada sam ostao zatečen kada sam video da se čišćenje radi na tako grub način, kroz naseljeno mesto. Ali ono što je bitno je da se ipak radi za dobrobit prirode i svih nas koji živimo u skladu sa njenim zakonima. Zato se nadamo da će i vegetacija uz obalu biti obnovljena. 

I najmlađi pecaroši protiv zagađenja

Trinaestogodišnji Zmajevčanin Nemanja kaže da peca od svoje sedme godine, a deda Raša im je napravio drvenu terasu na samoj reci kako bi mogli da se okupljaju i druže u prirodi. Iza sebe se uvek trude da ostave čisto, (k)ako su ga i zatekli, jer umesto otpada koji visi po granama i plutajućih predmeta više vole da vide ptičicu ili neku patku koja ponosno pliva sa svojim pačićima. Najveći problem je kaže što ljudi koji prolaze preko mosta, bacaju u vodu smeće.

- Volimo da se družimo i pecamo i žao mi je kada vidim da ljudi bacaju svašta u reku i tako je ubijaju, a svaki put kad pecamo, zakači nam se neki otpad ili mulj – tužno će dvanaestogodišnja. - Stvarno nam znači njegovo uklanjanje iz vode, a trebalo bi malo i urediti priobalje, zaraslo je. Znam da je glavni problem ispuštanje septičkih jama u reku, te bih zamolila moje komšije da razmisle o nekim drugim načinima pražnjenja, jer nama dok pecamo ovde ponekad strašno smrdi... 

Kako kaže, zagađivača Jegričke ima malo i to su pretežno ljudi koji imaju kuće pored reke. Kanalizacija u selu jeste izgrađena u najvećem delu, ali još uvek nije u funkciji, dok za Jegričku najveći problem predstavlja  oko 20 domaćinstava koji su napravili direktne odlive u Jegričku, te im ona služi kao kolektor otpadnih voda.

- To im je bilo najjednostavnije, kako ne bi morali da angažuju cisterne i izvlače sadržaje iz septičkih, kao što radi većina – nevoljno priča Polovina. - Imali smo nekoliko zagađivača sa kojima smo uspeli da se dogovorimo i nađemo rešenja da se reka sačuva. Tako smo sanirali divlju deponiju, čak je i sa “Karneksom“ još 2005. godine postignut dogovor i njihova farma više nije problem. Osim septičkih jama, zagađivač reke je benzinska pumpa, koju treba nekako da rešimo. U suštini smo se  trudili da očuvamo i negujemo prirodne vrednosti, te ograničimo delatnosti koje ih direktno ili indirektno ugrožavaju, praveći zdravo okruženje, koje Park prirode treba da pruža.

Meštani kažu da se ispuštanje septičke jame u reku može sprečiti tako što će selo konačno dobiti dugo očekivanu kanalizaciju.

- Krenulo se pre 15 godina, imamo razvučenu kanalizacionu mrežu skoro u celom selu, a u Vrbasu imamo fabriku za prečišćavanje otpadnih voda koja je i danas u nekom razvoju – rekao je Zmajevčanin Radovan Radojčin.

Kako su za “Dnevnik” rekli iz JVP “Vode Vojvodine” koje upravlja Parkom prirode “Jegrička”, sada se radi na formiranju nove radne staze, jer je najpre bilo potrebno omogućiti pristup radnih mašina vodi. Deonici se može pristupiti samo sa jedne strane, ali ni tu nema dovoljno prostora za manevrisanje radnih mašina, te su pripremni radovi izuzetno opsežni i još uvek su u toku. Razlog tome su kuće i dvorišta koja se nalaze izuzetno blizu vodotoka, što onemogućava pristup radnim mašinama.Zato se izmuljavanje radi na taj način.

- Predviđeno je da se ukloni vegetacija sa jedne strane vodotoka bagerskim tarupom, a potom da se napravi nova radna staza zasecanjem obale – navode iz “Vode Vojvodine”. -  Zbog nedostatka prostora, sva izvađena zemlja će se utovarati u kamion i odvoziti na deponiju koja se nalazi nedaleko, na levoj obali kanala. Tek kada se napravi nova radna staza, uz pomoć bagera sa dugom strelom će se pristupiti izmuljenju, a izvađeni materijal biće ostavljen izvesno vreme na radnoj stazi, kako bi se voda ocedila. Prema studiji koju je uradio Departman za vode Poljoprivrednog fakulteta, svojstva sedimenta u vidu teških metala su zadovoljavajući i nema opasnosti po okruženje. Kada se Jegrička vrati u prirodno stanje, povrati svoju prvobitnu svrhu i počne ponovo da se koristi za odvodnjavanje i navodnjavanje, planirano je i zatravljenje te deonice, te će i priobalje dobiti zeleniji izgled.

I. Bakmaz