Priče iz Muzeja Vojvodine: Vojvođanski ćilim protkan tajnama

Kada je reč o srpskoj zastavi crvena boja simboliše izdržljivost, hrabrost, snagu, revoluciju, vernost i ljubav, plava mir, slobodu, odanost, istinoljubivost i upornost, dok bela boja simboliše, čistoću, nevinost, dobrotu i ponos.

Prema rečima Ljiljane Trifunović muzejske savetnice - etnološkinje i autorke izložbe „Simboli državnosti na etnološkim predmetima“ koju građani trenutno mogu da pogledaju u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu srpska trobojka se vijorila na Majskoj skupštini 1848. godine u Sremskim Karlovcima i našla uporište u narodu, ali su je Austrougarske vlasti ubrzo zabranile, kao i ostala nacionalna obeležja drugih naroda.

- Svi izloženi predmeti iz zbirki Etnološkog odeljenja su nastali na teritoriji Vojvodine, od 1870. godine do početka Drugog svetskog rata, ali većina za vreme vladavine Austrougarske monarhije, kad nije bilo poželjno isticanje srpskog porekla - kaže naša sagovornica. – Ipak, stanovništvu je bilo mnogo važno da sačuva nacionalni identitet, ne samo kroz jezik i usmenu tradiciju, već i u materijalnom smislu. Srpske tkalje su bile vešte i domišljate, te su u svakodnevne predmete poput ćilima, peškira, kecelja i torbi uspele da upletu trobojku, koja na prvi pogled nije uočljiva, već lukavo skrivena među brojim ukrasima i bojama. Upotreba drugih boja je pre svega imala ulogu da se trobojka “izgubi” i bude što manje očigledna. Takođe, uspele su vešto da sakriju i simbol hrišćanstva, odnoso male krstove.

Ćilimi su tkani u domaćoj radinosti, za potrebe devojačke spreme, a u Vojvodini su ih tkale Srpkinje, Rumunke, Mađarice i Šokice. U domovima su se stavljali na zid, sto ili se njime prekrivao krevet, dok se samo u crkvama prostirao na pod prilikom opela i venčanja. U početku se koristila vuna koja je bojena prirodnim, biljnim bojama, a kasnije, sredinom 19. veka, anilinskim bojama. Prema tehnici tkanja ćilimi se dele na čunkane i klečane. Tkalje su bile precizne i pedantne prilikom izrade motiva i sastavljanja dva dela ćilima, a često su radile u paru – svekrva i snaja, dve jetrve, majka i ćerka, baka i unuka…

- Najstariji ćilim na tematskoj postavci je iz Paraga, izradile su ga svekrva i snaja Nasta i Milica Pašin, oko 1870. godine i nazvale su ga “Zelena bašta” - kaže Ljiljana Trifunović dodajući da je i ćilim iz Lugoveta, današnje Rumunije, iz 1898. godine, delo ruku  Kristine Marković interesantan zbog trobojke u sredini.  - Ćilimi sa okrajnicom su najpoznatiji široj javnosti, a “Zelena bašta” pripada toj vrsti. Okrajnica je crvena sa cik-cak tamnoplavom izlomljenom prugom u vidu lozice sa stilizovanim biljnim ornamentima, „polje“ je zeleno sa ornamentima u uglovima koji se zovu „kornjače“. Na sredini ćilima je kolo u kom dominira srpska trobojka u obliku grana koje se završavaju stilizovanim cvetovima i koje formiraju nepotpune polukrugove sa biljnim ukrasima između njih. Ćilim je istkan klečanom tehnikom i sastoji se iz dve pole (polovine) koje su spojene po dužini, ručnim ukrasnim štepom.

Da li su austrougarske vlasti znale za ovo lukavstvo vojvođanskih žena stručnjaci nemaju siguran odgovor niti su pronađeni zapisi o tome. Međutim naslućuju da možda zaista nisu znali ili su samo gledali “kroz prste” jer su se ćilimi tog tipa duže vreme upotrebljavali što ne bi bilo moguće da su građani kažnjavani.

Za razliku od ćilima na srpskim peškirima je trobojka očiglednija, a pretpostavlja se da je to zato što su se mogli lakše saviti i skloniti, za razliku od ćilima koji je se nalazio na vidnom mestu. Od predmeta na postavci u Muzeju Vojvodine grb je najočigledniji na dve čuture i na guslama s kraja 19. veka. Izrazito stilizovan grb Kraljevine Srbije iz 1882. urađen je na torbama iz Bavaništa i Crepaje 1920. godine.

Iako se na prvi pogled ne može tačno prepoznati motiv koji je istkan, ukoliko se pažljivije pogleda možemo uočiti da je na torbama dvoglavi orao, a crepajski je posebno neobičan jer su sva četiri ocila okrenuta u istu stranu - pojašnjava Ljiljana Trifunović dodajući da tkalja koja je izradila torbu u Bavaništu nije koristila nacionalne boje Srba, već se odlučila da istka grb čiji obrisi se jasno uočavaju tek kada se pored nje stavi amblem Srbije.

Silvia Kovač