Priča o našem hmelju sve zanimljivija i strancima

Ove godine je petrovački hmeljar konkurisao kod Pokrajinske vlade za stubove za podizanje novih zasada, a plan mu je da sa sadašnjih osam hektara, proširi proizvodnju na 20 hektara.

- Cena hmelja zavisi od količine i sorte i kreće se od 10 do 25 evra po kilogramu - kaže Struhar. - Kada je reč o malim pivarima oni stavljaju od 0,5 do 1 odsto hmelja, u kom slučaju jedan posto je jako začinjeno, dok je 0,5 neki prosek. Poređenja radi, velike industrijske pivare na količinu od sto flaša stavljaju 0,1 odsto hmelja. Da bi mali kućni pivar napravio 50 litara, njemu je potrebno 350 grama, i on od toga napravi sto flaša, ali to je jako malo za nas proizvođače.

Struhar je ove godine sklopio trogodišnju saradnju sa Beogradskom industrijom piva, koja će od čistog domaćeg hmelja iz Bačkog Petrovca začiniti 6.000 hektolitara, odnosno 600.000 litara piva.

- Moguće je da će sorte domaćeg hmelja BIP stavljati i u druga svoja piva, ali to je već njihova tajna receptura koji odnos sirovina stavljaju u svoje proizvode- kaže Struhar i pojašnjava da su velike pivare danas kod nas deo velikih svetskih lanaca i imaju centrale u Švajcarskoj, Amsterdamu, Njujorku i tamo se odvijaju nabavke od velikih trgovačkih firmi hmelja, koje su ove godine kontaktirale i Struhara.

- Iako mnogi smatraju da je „Zaječarsko pivo” domaće, ustvari je to „Hajneken” i kada pričamo o lager pivima apatinsko i čelarevsko su po meni lakša piva i više su za letnje vreme, dok će novo BIP-ovo pivo pod nazivom „Naše domaće pivo” biti malo teže, jače i ima 5,2 odsto alkohola, dok je neki prosek 4,5 odsto. Kada poredimo kraft piva ona imaju sedam procenata alkohola, i to je belgijski stil proizvodnje- kaže Struhar, koji pažljivo prati gde završava njegov hmelj.

Malih pivara je sve više, a pošto je Struharova firma „Petrovec” jedina u Srbiji koja gaji i prodaje hmelj, oni nabavku obavljaju baš u Bačkom Petrovcu.

- Naši kupci su godinama kraft pivara „Razbibriga” iz Bukovca, zatim pivara „Zbir” , ali je veliku količinu hmelja od nas kupila i Osječka pivara, koja je takođe napravila novu vrstu piva, iako velike pivare ne vole da menjaju recepturu koja je proveren recept i imaju stalne mušterije- kaže Struhar i dodaje da njihov hmelj uglavnom završi u novim recepturama i pivima.

Izvesnu količinu su prodali i mađarskim kraft pivarama, ali pazarile su i tri pivare iz Slovačke, a manja količina otišla je u Italiju. Osim pivare iz Osijeka, hrvatske kraft pivare dolaze po hmelj u Bački Petrovac, kao i najveća među njima „Medvedgrad” iz Zagreba.

- To su tek počeci, najviše nas je ohrabrila saradnja sa Beogradskom pivarom, jer će ipak od nove berbe kupiti veći deo, ali i Osječka pivara koja je ipak industrijska, velika pivara, a počeli smo razgovore i sa velikim svetskim dobavljačima kao što sam napomenuo, od kojih i nabavljaju „Apatinska pivara”, „Karlsberg Srbija” Čelarevo i „Hajneken”- kaže Rastislav.

Od 200 američkih sadnica koje je uvezao, danas na njegovoj zemlji može se videti 30.000 ovih biljaka. Po hektaru ima 6.000 sadnica, te Struhar danas ima nešto manje od 50.000 sadnica.

-Hmelj je najlepši u avgustu, stubovi imaju po sedam metara, on izraste više od šest, te imate utisak kao da ste ušli u šumu- kaže Rastislav Struhar i dodaje da mu pivari koji prave pivo sa njegovim hmeljom često donesu pivo na probu i degustaciju.

Rastislav se osim hmelja ozbiljno bavi poljoprivredom, a hmelj mu je tek mali deo gazdinstva.

- Kada je reč o ratarstvu gajimo soju, kukuruz i pšenicu, dok od intenzivnih kultura gajimo krompir, malo jabuka, i hmelj. Imamo dugododišnju saradnju sa institutima u Novom Sadu i Zemunu, s kojima radimo osnovno, prvo seme, kojem je potrebna i izolacija- kaže Struhar i dodaje da imaju i silose za skladištenje, ali i dobru saradnju sa kooperantima u Bačkom Petrovcu, Kisaču i Pivnicama, a kao nastavak lanca i pšenični mlin, u kom se pravi brašno iz kog se snabdeva dosta pekara iz okoline, kao i peletaru.

Struhar koji vodi firmu sa suprugom ima i pekaru, maloprodajne objekte, dve poljoprivredne apoteke u Bačkom Petrovcu i Pivnicama, kao i televiziju „Petrovec”, ali napominje da je poljoprivreda ovoj porodici ipak osnovna delatnost.

Maša Stakić