Premijera “Oblomova” u Senti

Izvođenje je izuzetno lepo prihvatila publika koja je ispunila salu senćanskog Doma kulture, a već sutra u 19 sati predstavu „Oblomov” u izvedbi senćanskih glumaca moći će da vidi publika u Domu kulture u Čoki.

Režiju i scenografiju je uradio Radovan Zubac, koji je na sceni bio i deo glumačkog ansambla, uz Dušana Blažića, Nadicu Maravić Pavlov, Jožefa Gerea i Ljubicu Romandić. Kostime je uradila Gordana Nikolić, a svoj doprinos na realizaciji predstave dali su još Olivera Ćetković, Boris Markovljev, Gordana Guzina i Tibor Arva.

Radnja romana dešava se u Rusiji, tačnije Sankt Peterburgu, između 1819. i 1856. godine, velikim delom u neurednom krevetu Oblomova, koji je dovoljno lenj da nikada iz njega ne ustane. Doduše umesto mlađanog Oblomova iz kadrovskih razloga ta uloga je poverena sredovečnom Dušanu Blažiću, ali zbog toga nije izgubila na težini i aktuelnosti teme kojom se bavi. Oblomov nema ni neke velike potrebe za ustajanjem iz kreveta, pošto odmalena živi kao vlastela i ima sluge oko sebe. 

„Oblomovština“ je pojam koji znaju čak i oni koji nisu nikada pročitali priču o lenjom plemiću, a reditelj i glumac u predstavi Radovan Zubac ukazuje da je tu reč praktično nemoguće prevesti. Ona u sebi sadrži sve ono što je loše kod jednog čoveka ili naroda. Lenjost, apatija, odsustvo želje da se živi u realnom svetu, strah od novog, strah od budućnosti, maštanje - to su sve karakteristike ovog termina.

- Tokom rada na predstavi sebi smo postavili pitanje da li će priča o oblomovštini imati dovoljno snage da dopre do gledaoca. Da li će taj univerzalni fenomen, koji je nekada bio vezan samo za ruski narod, a danas se može vezati za sve, biti interesantan današnjem gledaocu s obzirom na to kakav je trend u našim pozorištima. Živimo u politizovanom društvu u kojem pozorišna publika, pretežno ona mlađa, traži društveno angažovane predstave, traži predstave krvi, sperme i nasilja, a priča o lenjom plemiću je daleko od toga - napominje Zubac. 

On ističe da predstava „Oblomov“ afirmiše klasično dramsko stvaralaštvo, da je to predstava koja se podsmeva i kritikuje sve ono što čoveka odvaja od života i svrstava ga u red onih koji bez smisla i cilja gacaju u blatu oblomovštine do konačnog samouništenja.

- Pokušali smo da dođemo do nove postavke koju će običan svet da razume i u njoj uživa, u kojoj će gledalac promišljati i poistovećivati se. Raduje nas da smo u svom naumu uspeli - kaže Zubac. 

Pred prepunom pozorišnom salom senćanskog Doma kulture priča je upečatljivo doprla do gledalaca, čak i onih probirljivih. Mogla su se videti zadovoljna lica poklonika pozorišta, a i da se trud pozorišnih entuzijasta Kamerne scene „Miroslav Antić” i ovog puta isplatio.

M. Mitrović

Foto: KS „Miroslav Antić”