Predavala i Branku Kockici

rođena je 28. januara 1916. godine u Zagrebu, u ličkoj porodici Karleuša. Ceo njen život obeležile su seobe. Prvo preseljenje bilo je 1927. godine sa roditeljima u Rumu, a do dolaska u Zrenjanin 1956. selila se još desetak puta. U Zrenjaninu je radila kao učiteljica, a njeni đaci su, između ostalih, bili Branko Milićević Kockica i novinar Miodrag Popov, kao i mnogi poznati Zrenjaninci, pa i brojni zrenjaninski lekari.

- Od početka do kraja života radila sam sa decom, bila su to lepa vremena, ali ni onda nije sve išlo lako. Dve godine sam čekala posao i tada je bilo zatvaranja škola, spajanja odeljenja... Mnogo se radilo, ali se nije razmišljalo o plati kao sada, a mnogo se stvari radilo i na dobrovoljnoj bazi. Deca su tada mnogo više poštovala učitelje i nastavnike, a često sam doživljavala da me učenik nazove mamom - priseća se baka Tatjana.

Penzionisala se 1965. godine, dok joj je suprug Milan preminuo 1989. godine. Jedno vreme je živela sama, a već 11 godina o baki Tatjani stara se porodica Bilbija. Milenko je sa bakom sklopio ugovor o doživotnom izdržavanju, a o baki se brinu kao o članu svoje porodice. Poznajemo se više od dve decenije i zaista je postala član naše porodice, veli Milenko. A na pitanje, kako doživeti stotu, baka Tatjana odgovara:

- Nema posebnog recepta. Možda je tajna u tome što sam imala dobrog muža. Milan je bio izuzetno pažljiv, tolerantan, uviđavan i samo najlepše uspomene vežu me za njega. Pravila zdravog života nikad se nisam pridržavala, čak sam punih 65 godina bila pušač.

Stoti rođendan baka Tatjana proslavila je uz tortu na kojoj su se nalazila tri svećice i brojka sto.

Za sto svećica na torti ne bi bilo ni mesta. Svoju stoletnu životnu priču podelila je sa novinarima, ali nije želela da se fotografiše, jer kaže da svojim učenicima i onima koji poznaju želi da ostane u uspomeni onakva kakva je nekad bila.

Ž. Balaban