Posle nezapamćenog nevremena: Šteta na pšenici, soji i bostanu

Kombinacija protivgradne automatske zaštite i osiguranja je jedina prava zaštita, ocenio je ministar Nedimović i napomenuo da je dve petine teritorije Srbije dan ranije pogodilo veliko nevreme, te da je samo u jednom danu ispaljeno više protivgradnih raketa, nego što se u nekim godinama ispali za šest meseci. Za četiri sata sa 212 automatizovanih protivgradnih stanica ispaljene su 963 rakete.

- Rumu je sa oko 90 raketa branio radarski centar Valjevo i Radarski centar Fruška gora unakrsnom paljbom nad atarom Klenak, Petrovci i Putinci. Klimatske promene će se dešavati i zato smo i gradili te automatske protivgradne stanice. To treba nas da čuva u godinama koje idu, jer ovakve nepogode mogu se očekivati i u budućnosti - izjavio je ministar Nedimović i ponovio da je od presudnog značaja osiguranje useva.

Kad lokalna samouprava tačno utvrdi koliki je obim štete, može se računati na pomoć države. Od osiguravajućih kuća tražiće se da odmah izađu na teren, da ne prolaze dani, rekao je Nedimović.

- Nekad se posledice ne vide spolja već unutar ploda, evo pšenica, sve je naizgled u redu, a kada razgrnete vidite da je zrno na tlu. Kad je reč o onima koji nisu osigurali useve, a koji budu imali problema sa obnavljanjem svoje proizvodnje, neće država stajati sa strane, već će se aktivno uključiti. Samo, molim opet još jednom ljude da se osiguraju – poručio je Nedimović podsetivši da država daje uglavnom 70 ili 50 odsto povrat za osiguranje u zavisnosti od okruga koliko je izložen gradu.

I lokalna samouprava daje dodatne subvencije za osiguranje čak i za one koji nisu registrovani kao poljoprivredna gazdinstva, podsetio je predsednik rumske opštine Slađan Mančić i potvrdio da su sve protivgradne stanice dejstvovale, ali jednostavno količina padavina i leda pokazala je da je to nešto što se ne dešava svake godine i „veliki nauk je da moramo da osiguramo svoje useve, nikog drugog nema ko može da na pravi način pomogne, da plati štetu, osim osiguravajućih kuća”, ponovio je Mančić.

Jakom gradu u Donjim Petrovcima bilo je izloženo u negde oko 1.900 hektara, a oko 500 u samom Klenku. Najveća šteta je načinjena na soji, pšenici, lubenicama, voću i kukuruzu, za koga još ima nade da će se oporaviti.

- Ovo je prvi put da je posle nekog grada ili nekog nevremena ministar došao lično da nas poseti i hvala mu na tome. Dao nam je podršku i posavetovao šta dalje da radimo, kome da se obratimo. Ni ja, ni najstariji meštani ne pamte da je ovoliko padao led, desi se po pet minuta, ali 45 minuta da sipa i da ne prestaje, toga nikad nije bilo – rekao je Milan Makarić iz Putinaca, kojem je gradom pogođen veći deo zasada kukuruza, soje, pšenice i pasulja, od čega je najveća šteta pričinjena na pšenici i soji.

Poljoprivrednik, predsednik Saveta MZ Donji Petrovci Goran Čvorkov ističe da većina od 1.992 hektara pogođenog petrovačkog atara nije osigurana.

- Ceo petrovački atar je zahvatio grad, ali šteta je u rasponu od 20, 30 do 100 odsto. Pšenica je najviše stradala, soja, suncokret i bostan, pa najverovatnije da se neće povratiti. Kukuruz će se povratiti, sad kakav će biti prinos tog kukuruza, videćemo - zaključuje Čvorkov.

U Klenku su najviše pogođene parcele sa voćem, sa bostanom i pšenicom kaže Radoslav Vitomirović, poljoprivrednik iz ovog sela.

- U roku od 40 minuta, na našu teritoriju je palo oko 50 litara kiše po metru kvadratnom i sa tom kišom, iako su dejstvovale protivgradne rakete, pala je ogromna količina leda koji je napravio veliku štetu. Bostan je potopljen, a grad je pravio i po 50-tak oštećenja na jednom plodu. Znači prvo i drugo kolo lubenica je potpuno izgubljeno, i tu je najveća šteta, jer je najveći rod i najveća cena, ali videćemo šta se iščupati može –zaključio je Vitomirović.

V. H.