Posle 75 godina brodogradilište u Zrenjaninu se zvanično gasi
ZRENJANIN: Staro brodogradilište „Begej“ iz Zrenjanina uskoro će biti izbrisano iz Agencije za privredne registre i na taj način i zvanično prestati da postoji.
Odluku o tome doneće Privredni sud u Zrenjaninu, nakon usvajanja završnog izveštaja stečajne upravnice Jelice Vukolić. To će biti kraj najstarijeg zrenjaninskog brodogradilišta, osnovanog 1947. godine.
Da ne bude zabune, brisanje starog „Begeja“ iz registra privrednih subjekata ne znači da će i brodogradilište, koje se nalazi na adresi Temišvarski drum bb, zarasti u korov. Ono je započelo novi život 2017. godine i sada posluje pod imenom „Begej Shipyards Group“. Naime, beogradska firma „Rubikon Shipping Company“ je 2017. kupila ovo brodogradilište po ceni od 46 miliona dinara. Nakon toga je obnovila izgradnju brodova i plovnih objekata.
Stečaj u „Begeju“, koji se privodi kraju, otvoren je u decembru 2012. godine. Već narednog meseca, na prvom poverilačkom ročištu, izglasano je bankrotstvo stečajnog dužnika. Ukupna potraživanja koja su poverioci imali prema brodogradilištu iznosila su 1,8 milijardi dinara.
Najveći poverilac bila je Vojvođanska banka, čija su ukupna obezbeđena i neobezbeđena potraživanja bila skoro 850 miliona dinara.
Procenjena vrednost imovine „Begeja“ bila je 631.429.122 dinara. Tokom nekoliko pokušaja njene prodaje nije bilo zainteresovanih, a kada je beogradski „Rubikon Shipping Company“ ponudio da plati 96 miliona dinara u pet godišnjih rata, Odbor poverilaca je ponudu odbio. Na kraju, „Rubikon“ je brodogradilište ipak kupio 2017. godine, po ceni od 46 miliona dinara, i u celosti isplatio tu sumu.
Prema izveštaju koji je sačinila stečajna upravnica Jelica Vukolić, stečaj je potrajao iz više razloga. Naime, nije bilo moguće prodati objekte jer je 2009. godine celokupna oprema prodata povezanom licu, firmi „Mer corporation“. Zbog toga se vodio sudski spor, u kojem je pobijana ova prodaja, jer se smatralo da je ona obavljena samo iz razloga da bi poverioci bili oštećeni. Traženo je da sud donese odluku da oprema bude vraćena u stečajnu masu. Takođe, ova specifična oprema se nalazila u fabričkim pogonima i nije mogla da bude izvučena a da poslovni objekti ne budu oštećeni. To je, ne samo produžilo trajanje stečaja, nego i povećalo njegove troškove.
Na kraju, sačinjen je predlog o završnoj deobi koji je sud prihvatio. Najvećem poveriocu, Vojvođanskoj banci, isplaćeno je 19,8 miliona dinara, što je 2,44 odsto potraživanja, a holandskoj firmi „Merkurius“ 9,2 miliona, što je 4,3 odsto potraživanja. Poverioci prvog i drugog isplatnog reda isplaćeni su stopostotno.
Poveriocima trećeg isplatnog reda ukupno je isplaćeno 5,3 miliona, što čini 0,29 odsto njihovih potraživanja. Stečajna upravnica je za svoj rad kao nagradu dobila 1.152.922 dinara, a isplaćeni su joj i troškovi u iznosu od 1.370.006 dinara.
Ž. Balaban