Perom i kistom čuva uspomenu na pretke

Njihova imena uklesana su u spomen ploči u Molovinu podignutoj žrtvama holokausta, porodici Familić. Zbirka pesama biće u narednim mesecima promovisana u vojvođanskim gradovima.

Zbog ljubavi prema korenima, autorka zbirke objavila je knjigu na romskom, te srpskom i engleskom jeziku. Pesme su praćene i grafičkim ilustracijama stradanja, koje su takođe autorkino delo. Familić je imala i likovnu izložbu na temu Holokausta u Kulturnom centru Novog Sada.

– Osećala sam potrebu da osvetlim uspomenu na te dane i melodiju pesama svojih predaka – kaže Familić i dodaje kako su Romi Familići bili čuveni tamburaši koji su pre Drugog svetskog rata svirali širom Kraljevine Jugoslavije, a ime čuvenog muzičara Todora Familića nalazi se u izdanju novosadske enciklopedije.

Prema rečima autorke zbirke, njena romska porodična loza pogubljena je u velikom broju, ali su ipak ostala imena na spomen ploči u Molovinu za večno sećanje.

Ova književnica je napisala i zbirku poezije za decu „Domaćinski gost“ i poeme, bajke u stihu „Crno bela sreća“.

– Jedan period radila sam u ulozi edukatora likovnih i eko radionica sa decom romske populacije pod pokroviteljstvom britanske fondacije „Gruub“. Bilo je to jako lepo iskustvo za mene iz kojeg su proistekle zbirke poezije, poeme i bajke za decu – navodi Familić.

Svaka pesma u zbirci ispraćena je grafičkom ilustracijom, jer prema autorkinom mišljenju, takav način vizuelno motiviše decu na čitanje i bolje upoznavanje literature. Svoju prvu zbirku poezije za odrasle „Ćup nadanja“ pomogla joj je da objavi Kancelarija za inkluziju Roma, a sve ostale publikacije izdala je Fondacija „Nomadik“, finansijski podržana od strane Gradske uprave za kulturu Novog Sada.

Familić je počela da istražuje istoriju svog naroda sa mišlju „da bi bolje poznavao jedan narod moraš dobro upoznati njegovu istoriju“.

– Tako sam dobila poziv početkom godine da učestvujem na Internacionalnoj konferenciji Roma u Nju Delhiju u Indiji na kojoj sam govorila o položaju Roma u Srbiji i o specifičnim problemima u obrazovanju romske dece – ističe Familić i dodaje da su Romi pre 1.500 godina napustili svoju prapostojbinu u severnoj Indiji i naselili Evropu, te se Indija smatra postojbinom romskog naroda. Na osnovu jezika, lingvisti su otkrili sličnost romskog naroda sa indijskim, još u 18.veku.

– Upoznavanjem kulture, jezika i tradicije indijskog naroda u meni je prevagnuo osećaj pripadnosti i moja sledeća zbirka poezije, koja će biti objavljena na romskom i hindu jeziku će na najbolji način oslikati moja osećanja, kao i usku paralelu između indijskog i romskog naroda – kaže Familić i dodaje da je su njene pesme do sada prevedene na romski, bugarski i engleski jezik, a da je pesma „Feniks u Sahari“ prepevana na arapski i uvrštena u Antologiju sabranih dela direktora književnog kluba „Nea Pangea“ u Beogradu Sabaha Al Zubeidija.

Ova autorka će u budućnosti nastaviti da piše na maternjem romskom jeziku i pokušati da na taj način motiviše mlade pesnike na plodonosniji rad.

Maja Familić je članica Upravnog odbora Društva književnika Vojvodine, članica Udruženja književnika Srbije, kao i članica likovnog Udruženja Roma u Trsteniku, profesor razredne nastave i diplomirani strukovni vaspitač. Izdala je pet zbirki poezije, imala likovne izložbe i učestvovala na raznim umetničkim festivalima širom zemlje. Njeni stihovi su zastupljeni u mnogim kljiževnim Zbornicima, u Antologijama romskih pesnikinja i Antologijama vojvođanskih pesnikinja.

Maša Stakić