Penzioneri u udruženju zajedno krate vreme i teraju brige

Budući da pamte bolje dane, kada su se više družili i zabavljali, odlučili su da ove penzionerske i najčešće usamljene, provedu u veselju i zajedničkom radu.

- Da ne ureknem, malo nas ima u selu, ali smo složni - kaže nam nasmejana Biljana Takač, dodajući da u Bođanima ima bar oko 200 penzionera. - Jednostavno smo se udružili da malo radimo, pokrenemo selo, da ispunimo i sebe, da se družimo, da imamo gde da se zabavimo, da popunimo vreme, da se igramo, pa uz muziku i pesmu mi i igramo...

I kako se spomene pesma, tako osmesi narastu, a ruke uvis i salu Doma omladine očas ispune zvuci omiljenih im stihova.

- Sređujemo salu jer smo se solidarisali, a i uz pomoć dobrovoljnih priloga - napominje Takač, dok prostoriju ispunjuju mirisi farbe, laka, ali i sveže pripremljenih krofni sa domaćim pekmezom. - Imamo mi muškarce koji znaju svašta da rade, pa ne moramo da plaćamo majstore.

Kako sekretarka ovog udruženja Mira Stankov kaže, najveći problem su male penzije, što i ne čudi budući da je njena svega 7.500 dinara. Ali, od kukanja nema ništa, dodaje baka Mira, dok se njena drugarica Biljana ubacuje i odmahuje rukom: „I sa malim penzijama mi smo zadovoljni, vidi, osmeh na lice!”

- Ovo Udruženje i aktivnosti nam mnogo znače, pogotovo nama koji smo sami, bez muževa, a deca su nam svaka na svoju stranu - navodi Stankov, naglašavajući kako u selu ima više udovica nego udovaca. - Ovde se malo opustimo od sve brige i od sve sekiracije i od sve samoće...

Navedeno možda najbolje dočarava meštanka Bođana Ljubica Lerinc, ili baba Ljuba, kako najviše voli da je svi zovu. Za nju kažu da je najveći boem u selu, ali i humanitarac, budući da je donirala krv čak 57 puta.

- Tajna dugog života je biti veseo, nasmejan, i kad ti je najteže zapevaj, ne daj da iko vidi da plačeš - savetuje baba Ljuba i priseća se kako je pevala i dok su je vodili na operaciju karcinoma dojke. - Nekad sam pila čašicu-dve, a popijem i sad! E, sunce moje, pa davanje krvi nije danas, već prekosutra, danas može da se popije, dobro je za cirkulaciju, doktori kažu.

Međutim, čini se da tajna srećnog života ne leži samo u čašici-dve, pa baba Ljuba deli i druge recepte...

- Šta će mi dasa? Ja sam se udala, muža sam sa’ranila na vreme, nisam luda opet to da probam... Do penzije sam radila malo na njivi, malo s mužem u zanat, bila mama, domaćica, samo još nisam probala da budem švalerka, kad je on umro, više ni ne mogu biti, sad sam slobodna pa i ne vredi - vragolasta je baka Ljubica. - Uživanje za sebe uvek moraš da imaš i zavisi od tebe same, niko ti ne može pružiti ako ti nećeš, uvek moraš napraviti sebi malo vremena. Kad sam imala vremena, nisam skitala, nego sam čitala. I sad čitam, volim beletristiku, Ćosića, pa redom, sad momentalno čitam Andrića.

L. Radlovački