Parcela ima, ali ne za pogone

 ipak, ovde na posao čeka još oko 6.000 ljudi. Svi se slažu da nema prosperiteta bez novih fabrika, odnosno domaćih i stranih kompanija koje bi ovde investirale u sferi realne ekonomije.



Pomoćnik predsednika opštine za ekonomski razvoj i urbanizam Vladimir Bodor ističe da su preko potrebna realna radna mesta, proizvodnja koja će stvarati novu vrednost i zaradu, a ne zapošljavanje u javnom sektoru, odnosno javnim preduzećima i ustanovama. - Svako ko radi može i da pogreši, ali je bitno da se te greške brzo uoče i u hodu ispravljaju pogotovo kada je reč o strateškim opredeljnjima razvoja jedne sredine – dodaje Bodor.



– Imamo primere i kod nas, jer desilo da je pre par godina početa gradnja otvorenog olimpijskog bazena u priobalju Dunava, koji još nije završen. Pravljeni su planovi o dodatnim sadržajima kao što su marina, termalna voda, kasnije i banja, razvoj zdravstvenog turizma... I to je dobro, ali pre toga trebalo je i u praksi da zaživi opredeljenje ove sredine u sferi razvoja turizma.



I da je kompleks bazena završen, pa i marina i banja, problem bi bili smeštajni kapaciteti. Danas Bačka Palanka ima samo jedan hotel koji se napuni, da se banalno izrazim, u vreme „Štrudla festa“. Priča o smeštaju u privatnim kućama, njihovoj registraciji kao jednoj vrsti domaće radinosti kaska za životom.



Nije ovo jedini primer raskoraka između želja, odnosno planova i života u prelepom delu priobalja Bačke. Tranzicija je pojela više ovdašnjih čuvenih fabrika, a po grubim procenama bez posla je ostalo oko 8.000 radnika.  - Bačkoj Palanci nedostaju lokacije za potencijalne investitore – kaže Bodor. - Nema industrijskih zona koje su u fazi građevinskih dozvola, ali nema ni zemljišta.



Odnosno zemljišta ima, ali bi se morala izvršeti zamena. Lokacija ima u selima, pa bi možda trebalo razmisliti o dogovoru sa Vojskom Srbije, odnosno Ministarstvom odbrane o Karađorđevu , selu u kome ima dosta objekata u kojima se godinama ništa ne proizvodi, a u ovom mestu skoro da nema zaposlenih u industriji.



Znam da se investitor iz Mađarske interesuje i da je spreman da uloži oko 10 miliona evra u proizvodnju, odnosno fabriku u kojoj bi u prvoj fazi posao dobilo 80-tak radnika. Uspešnih primera u našoj sredini ima, a najbolji je Gajdobra gde već godinama uspešno rade i domaće i svetske kompanije pa u mestu sa oko 2.600 stanovnika u industriji radi oko 1.000 ljudi.



M. Sudžum

Zašto ne pomoći domaćim firmama



Investitori traže pogodnosti, prvih par godina bez zakupa, ali i subvencije po radnom mestu od države. - Mislim da bi prvenstveno lokalni političari morali više biti angažovani na ovim pitanjima, posebno kada je reč o domaćim investitorima kojima bi, takođe, trebalo pomoći – nastavlja Vladimir Bodor. – Kada bi, na primer, opština pomogla malim i srednjim domaćih preduzećima, a toliko se priča o njima, brzo bi se rešio problem nezaposlenih.



Imamo primer ovdašnjeg „Fruktusa“, domaće kompanije koja je vodeći proizvođač čajeva i drugih proizvoda od lekovotog bilja. Takvih fabrika nam još treba, a kada bi pomogli 10 takvih firmi u startu, one bi kasnije same stvorile 15-tak preduzeća i zaposlile nove radnike. Neka je to par destina ili stotina, ali je svako radno mesto bitno. Sami domaći privrednici kažu da njima opština i država ne treba da pronalizi kupce, odnosno tržište, ali bi im pomoć kroz subvencije, koje u startu imaju strani investitori, bila izuzetno važna.