Par divljih svinja odstreljen u centru Žablja

Predsednik Lovačkog društva „Žabalj“ Radomir Gaćeša učestvovao je u toj akciji.

- Čim mi je dežurni policajac javio da divlje svinje trče ulicama, nas pet iskusnih lovaca krenulo je u poteru. Trudili smo se da ih usmerimo da izađu van sela, međutim gotovo ih je nemoguće kontrolisati kada su među ljudima i kad ne mogu da trče kuda im je volja, kad su ograničene. U takvim uslovima, one su vrlo opasna divljač, koja može ozbiljno da povredi čoveka - priča Gaćeša.

Jednu su pronašli kod „Elektrovojvodine”, blizu centra, a drugu u samom centru, između Doma zdravlja i sportske hale, kod osnovne škole, gde je nastala panika među decom. Uspeli su da je kroz bašte usmere u dvorište. Obe su morali da odstrele, jer su bile agresivne i krenule su u napad, kaže Gaćeša i potvrđuje da su imali saradnju s policijom. Pretpostavlja se da je divljač došla preko reke Jegričke, jer za vreme migracije traži mesta za reprodukciju. Ovaj slučaj pokazao je da lovstvo, koje ima dugu tradiciju u Žablju, nije samo skup hobi.

Lovačko udruženje „Stara Tisa“ aktivno je na teritoriji opštine Žabalj, a u njegovom okviru funkcionišu četiri lovačka društva, po principima koja važe za udruženja građana. Društva su organizacioni delovi tog udruženja, ali se ne bave lovstvom i to su – LD „Žabalj“, „Vojvodina“ iz Čuruga, „Zec“ iz Đurđeva i „Fazan“ iz Gospođinaca, od kojih je najbrojnije žabaljsko. Udruženje „Stara Tisa“ poseduje službu za čuvanje lovišta u profesionalnom smislu. Njegovi članovi staraju se o prirodi i o očuvanju divljači. Osim toga što su lovci, za sebe kažu da su i čuvari prirode, jer opslužuju divljač i trude se da je ima u optimalnom broju.

- Love se uglavnom fazani, zečevi, srne i divlje svinje, a lovište se koristi kako je država propisala, tako da imamo godišnji plan – kaže generalni sekretar udruženja Zoran Borišev, i dodaje da svake godine kupuju od hiljadu i po do dve hiljade fazana, kako bi ih bilo dovoljno u prirodi.

Lovačko društvo u Žablju zvanično je registrovano 1914. godine, a lovačka društva iz Žablja i Čuruga učestvovala su u osnivanju Saveza lovačkih društava za Vojvodinu 1922. Opština Žabalj poseduje oko 30.000 hektara produktivnog terena. Predsednik LD „Žabalj“ Radomir Gaćeša tvrdi da lov nije samo povremeni hobi, već svakodnevni rad tokom cele godine i ističe da je vidljiv sam proces lova, ali mnogi ne znaju o vrednom radu koji prethodi lovnoj sezoni.

- U našoj obavezi je održavanje i čuvanje lovišta, uzgoj divljači, kao i pravljenje lovno-tehničkih objekata, koji podrazumevaju čeke sa kojih se lovi, hranilišta, solišta i mostove za slobodno kretanje preko lovišta. Divljač je tu zahvaljujući nama, koji smo tu da ih zaštitimo od štetočina, otrova i lovokradica, a kad je zima, aktivni smo na hranilištima - podvlači Gaćeša.

Fazaneriju od oko 2.000 kvadratnih metara napravili su iza žabaljskog golf-terena, gde uzgajaju male fazane, pa ih potom puštaju na teren, gde ima manje lisica, šakala, kobaca, pasa i drugih životinja koje mogu da ih ugroze.

Udruženje ima mnogo posla i odgovornosti, jer moraju da planiraju i organizuju bezbedan lov po unapred određenim godišnjim kalendarima. Tako lovci tačno znaju u kojem periodu se lovi određena vrsta divljači, a kad im treba potpuni mir zbog reprodukcije, odnosno kad ne treba uznemiraviti divljač. Udruženje „Stara Tisa“ broji oko 360 članova, a najviše ih je bilo pre desetak godina. Teže ka tome da što više mladih ljudi bude uključeno u lov, iako je to skup sport. Do skoro su imali aktivne i tri-četiri žene, a sada su one manje zainteresovane.

Žabaljski lovci kažu da sve što rade i sve što ulažu ima svoj smisao i svrhu. Finansiraju se od članarine, koja je godišnje oko 13.000 dinara, od čega plaćaju obaveze prema državi. U udruženju rade profesionalni upravnik i lovočuvari, koji su takođe plaćeni od članarina, dok je drugi deo finansiranja lovni turizam, koji je najviše izražen u Žablju i Čurugu. To podrazumeva lov na visoku divljač i na srndaće, što donosi najviše novca, a onda i lov na crnu divljač i fazane. Kažu da im dolaze ljudi iz celog sveta, a nedavno su ih posetili Amerikanci. Osim toga, izdaju i prostorije Lovačkog doma, pa im je i to jedan od izvora prihoda. Lokalna samouprava učestvuje u finansiranju, kroz podršku manifestaciji „Lovački kotlić“.

Marija Rašić