Pančevo daje 5,5 miliona dinara godišnje da se ne bi gušili u čađi
PANČEVO: Već poslovično loš kvalitet vazduha u Pančevu, ustvari je treće kategorije.
Narušavaju ga suspendovane materije, odnosno čađ koje najviše ima zbog individualnih kućnih ložišta, budući da se građani još uvek greju na čvrsta fosilna goriva. Kako bi se i taj parametar sveo na minimum, Pančevo je od 2016. godine počelo sa subvencionisanjem gasnih priključaka, tako da Grad od tada svake godine izdvaja sve više novca za tu namenu, te je ove obezbeđeno 5,5 miliona dinara, a najavljeno je da će i za narednu biti reč o istoj svoti.
- Do prošle godine smo pomogli 104 domaćinstava, a ove godine smo isto uradili za 97 domaćinstava, dok nam do kraja 2019. ostaje još dvadesetak - objašnjava članica Gradskog veća za zaštitu životne sredine i održivi razvoj Grada Pančeva Katarina Banjai, dodajući da priključak u „Srbijagasu” košta 47.550 dinara. - Građani sami plaćaju građevinske radove i geodetska snimanja i zbog toga je priključak jeftiniji. Želimo da svake godine ostanemo ili na istom nivou ili da povećamo sredstva, tako da smo nedavno radili nacrt budžeta za sledeću godinu i ostavili smo 5,5 miliona za ovu namenu. Ove godine smo za dva meseca potrošili 3,6 miliona i videli smo da nije dovoljno pa smo povećali iznos.
Kako Banjai ističe, postoji mogućnost da će sledeće godine 5,5 miliona dinara biti malo, jer mreža koju je „Srbijagas” radila prošle godine još nije dobila upotrebnu dozvolu, a sledeće će je sigurno dobiti i građani će i iz tih delova grada imati priliku da se priključe. Stoga pretpostavljaju da će naredne sezone biti veća zainteresovanost jer će biti više uslova, ali, kako objašnjava, uvek postoji mogućnost da rebalansom opredele još neka sredstva za tu svrhu.
Iz budžeta Grada Pančeva godišnje se za zaštitu životne sredine izdvoji oko 90 miliona dinara.
- U 2018. godini imamo manji broj prekoračenja i manje su bile maksimalne koncentracije čestica u odnosu na 2017. Na to utiče i kakva je zima, ali narednih godina ćemo videti koliko naš projekat ima uticaja, a ima sigurno, samo je pitanje u kojoj meri - dodaje Banjai. - Na osnovu Strategije razvoja Grada Pančeva (2014-2020) jedna od stavki koja se tiče zaštite životne sredine, podrazumeva gasne priključke i u planu je bilo da se rade od 2018, ali smo prepoznali da je taj projekat izuzetno kvalitetan, pa smo ga otpočeli još 2017.
Prečišćavanje otpadnih voda, kao i rešavanje divljih deponija na teritoriji Pančeva, takođe su važan deo Strategije razvoja Grada (2014-2020). Kada je reč o prečistaču za komunalne otpadne vode, projekat je još na početku, a do 2031. godine im je zakonski rok da ga obezbede.
- Imamo problem sa deponijama po selima, jer one nisu sanitarne i građani na njima odlažu otpad, iako imamo sanitarnu deponiju na putu za Dolovo koja je urađena po svim standardima i propisima - objašnjava Katarina Banjai. - Potrebno je da JKP „Higijena” preuzima otpad iz sela i da ga odvozi na deponiju, ali ne znamo kada će se to realizovati, nakon čega treba i sve te seoske deponije sanirati.
Vazduh na teritoriji opštine Pančevo meri se na sedam lokacija i stanice su postavljene tako da hvataju južnu industrijsku zonu, budući da je to dominantan pravac vetra, a kontrolni monitoring građani imaju priliku da prate na sajtu Grada (njnjnj.pancevo.rs) gde su prikazani ciklusi na svakih 15 minuta. Osim vazduha, stanice mere i podzemne i površinske vode, buku, polen i zemljište, dok se podaci sažimaju i od njih se pravi izveštaj o stanju životne sredine koji se svake godine usvaja na Skupštini grada.
L. Radlovački