Održan tradicionalni susret Krajišnika u Bačkom jarku

Iako su u Vojvodini utemeljili novi život istrajni su u plemenitoj ideji da u sećanjima sačuvaju zavičaj, bez obzira kada su i pod kojim okolnostima napustili Donje livanjsko polje, ali i da pružaju podršku malobrojnim zemljacima koji su ostali u tom kraju Bosne i Hercegovine.

Da bi na druženju i veselju susreli rođaci i komšije i upoznale nove generacije, na zajedničko druženje došli su Krajišnici iz Subotice, Beograda, Bačke Palanke, Kikinde i drugih vojvođanskih mesta, ali i oni koji žive u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj i drugde, gde ih je odneo životni put. Nema razdaljine koju ne mogu preći da bi se evocirali uspomene na zavičaj, koji nose u srcu.

Mada su mnogi sagradili nove kuće i svili porodična gnezda u vojvođanskim mestima, nisu se odrekli svojih rodnih ognjišta u Donjem livanjskom polju. Rođen u Kazancima kod Bosanskog Grahova Ilija Injac (75 ) sada živi u Pančevu i sa juga Banata često se uputi u posetu rodnom selu. Ljubav prema rodnom kraju ispisao je u knjizi „Riječ zavičajna”, koja je promovisana na susretu u Bačkom Jarku.

Injac je u stihovima opisao običaje zavičaja, navike, zborovanja, prela, ali i zločine koje je u ovom kraju počinila hrvatska vojska u operaciji „Oluja”. U knjizi Injac govori i o obnovi porušenih crkava u Donjem livanjskom polju, i peva svom zavičaju:

„Podinarje, zavičajna sliko, ne može te izbrisati niko”, jedan je od stihova iz knjige, a Injac je sačinio i opširan rečnik toponima i narodnog govora u 16 naseljenih mesta u Donjem livanjskom polju.

Direktor Fonda za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima AP Vojvodine Duško Ćutilo konstatuje da u Vojvodini ima više od 70 zavičajnih i izbegličkih udruženja sa kojima imaju odličnu saradnju.

- Želimo da ih institucionalno povežemo, da bolje sarađuju, da razmenjuju ideje i sarađuju na zajedničkim akcijama. Zato 22. februara u Novom Sadu organizujemo drugi Sajam zavičaja. Pokazaćemo i jedinstvo i solidarnost, a ta udruženja predstaviće svoj zavičaj u najlepšem svetlu. Učešće i za izlagače i za posetioce je besplatno – najavljuje Duško Ćutilo.

Načelnik opštine Bosansko Grahovo Milorad Gligić, koji je došao na druženje sa zemljacima u Bačkom Jarku, kaže da u Grahovu stalno zimuje svega 1.300 ljudi.

- Leti nas je nešto više, jer neki dođu da provedu dva, tri meseca. U osnovnoj školi je 80 đaka, a srednjoškolci na nastavu putuju 30 kilometara u Drvar. Škola, crkva i kulturno-umetničko društvo „Gavrilo Princip” su tri najsvetlije tačke života. Ambulanta pripada Domu zdravlja u Drvaru, ali smo bolju zaštitu imali dok je bila pri domu u Livnu. Imamo apoteku, a lekar dolazi tri puta sedmično. Živimo u Kantonu 10 gde je većinsko hrvatsko stanovništvo. Jako je teško. Borimo se za opstanak. Pomoć nam pružaju Republika Srpska i Srbija - ističe Gligić.

Udruženje Livljana i Grahovljana iz Bačkog jarka sarađuje sa srodnim udruženjima iz zavičaja, poput „Ognjene Marije livanjske”, učestvujući u akcijama podrške malobrojnom zemljacima u Donjem livanjskom polju.

- Okupljamo se oko ideje da zemlju predaka ne treba zaboraviti. Afirmišemo običaje i kulturu kraja iz kojeg potičemo i održavamo veze sa ljudima koji tamo žive - kaže predsednik Udruženja Livnjana i Grahovljana advokat Vladimir Vujanović iz Temerina. 

Na susretu „Čuvajmo zavičaj od zaborava”  Udruženje Livnjana i Grahovljana je za stalne donacije i pomoć u radu zahvalnicu dodelilo zemljaku Zdravku Tomiću iz Siriga. Dobrom štimungu na druženju Krajišnika u Bačkom Jarku doprinela je pevačka grupa „Zvuci Vitoroga”, orkestar Novice Tekića i folklorni ansambli kulturno umetničkih društava iz Bačkog Jarka i Starog Đurđeva.

Tekst i foto: M. Mitrović