Od Zrenjanina do Temišvara opet će ploviti lađe
ZRENJANIN: Gradu Zrenjaninu predstoji realizacija nekoliko ekoloških projekata, među kojima su sigurno najznačajniji revitalizacija Begeja i izgradnja centralnog gradskog prečistača za otpadne vode - rekao je pomoćnik zrenjaninskog gradonačelnika Duško Radišić.
On je precizirao da će revitalizacija kanala Begej, u nameri da bude osposobljen za plovidbu, biti obavljana u okviru projekta prekogranične saradnje između Srbije i Rumunije.
"Jedan od najvećih ekoloških problema grada je upravo zagađenje kanala Begej. Završili smo “Studiju opravdanosti projekta”, čiju je izradu finansirala Evropska unija, a Skupština grada je donela odluku da ovaj projekat treba što pre realizovati, i to u vidu javno - privatnog partnerstva", kazao je Radišić.On je dodao da se realizacijom ovog dela projekta omogućava naredna faza - revitalizacija Begeja, odnosno čišćenje i izmuljavanje kanala.
"Odobren je projekat vredan šest miliona evra i podržan je od strane Evropske unije.Obuhvata prvu fazu uspostavljanja plovnosti kanala i više infarstrukturnih radova, kao što su rekonstrukcija četiri prevodnice, po dve na našoj i rumunskoj strani, izgradnja biciklističke staze na bedemu Begeja kojom će se spojiti Zrenjanin i Temišvar, ali i pristana u centru Zrenjanina. Važna komponenta projekta je i projektno - tehnička dokumentacija koja je neophodna za drugu fazu",objasnio je Radišić i zaključio da će se ovim aktivnostima, kao i izgradnjom centralnog prečistača otpadnih voda na potezu Aleksandrovačkog kanala, steći uslovi za promenu statusa Begeja iz kanala u reku, koja protiče kroz centar Zrenjanina.
O obnavljanju plovnosti Begeja u Banatu se priča već godinama, a želja je da se oživi rečni put između Temišvara i Zrenjanina, dužine oko 70 kilometara, kojim su nekada plovile lađe u oba smera. U Kraljevskom nautičkom klubu Rumunije kažu da će benefite od ovog projekta osetiti obe države, uz napomenu da bi, osim uspostavljanja putničkog saobraćaja Begejom na relaciji Zrenjanin - Temišvar, mogao biti uspostavljen i teretni rečni saobraćaj koji je najjeftiniji i najbezbedniji, i koji bi se odvijao uz minimalno zagađivanje okoline.
U Kraljevskom nautičkom klubu Rumunije podsećaju da je poslednji brod iz Temišvara za Zrenjanin plovio daleke 1958. godine. Od tada je plovidba između gradova zaustavljena, brodovi su prestali da saobraćaju, a uz reku su počeli da rastu paprat i trska. Posle 1989. godine jedino pozitivno što se dogodilo u vezi sa rekom jeste da su se velike industrije ugasile, čime je sprečeno dalje zagađivanje Begeja. Devedesetih su pokrenuti projekti s namerom da se utvrdi da li Begej može biti revitalizovan. U njima su učestvovali Temišvar, institucije iz Holandije i Nemačke i “Vode Rumunije”, koje su jedino nešto konkretno i uradile tako što su započele projekat izmuljivanja Begeja, završivši ga pre nekoliko godina.
Ž. Balaban
