Od „kućnog miša” do gazdarice

Bespovratna sredstva dodeljena su za osam projekata iz Kule i Apatina, iako je konkurs bio raspisan i za opštine Vladičin Han i Surdulica, međutim u tim opštinama nije bilo zainteresovanih. Vrednost granta je do 180.000 hiljada dinara, a dobija se u opremi i materijalu.

Grantove su dobile Karolina Ese, Kristina Ilin, Tatjana Mrdak, Ljubica Njaradi, Erika Proroković, Olga Georgijević i Predrag Nešović iz Kule, i Jasmina Muselinović iz Apatina.

Kristina Ilin odabrala je za započinjanje biznisa plastenik, saksije za rasad, kao i supstrakte i alat za sadnju.

- Pre početka samog posla, NSHC nam je organizovao stručnu obuku, prvi deo se sastojao iz predavanja o samom preduzetništvu, dok se drugi odnosio konkretno na tri oblasti: organsku proizvodnju, brigu o starima i seoski turizam, nakon kojih smo se opredeljivali šta nas najviše zanima. Ja sam se odlučila za organsku proizvodnju začinskog bilja i odabrala plastenike, računam da je ovo dobar početak - kaže Ilin.

Većina polaznika obuke opredelila se za organsku proizvodnju, međutim neki su odlučili da usavrše biznis kojim se već bave, te je tako Tatjana Mrdak za grant odabrala 40 košnica sa ramovima, nastavcima i krovovima.

- Odlučila sam da dupliram pčelinjak kako bi iz poluprofesionalnog bavljenja pčelarstvom napravila posao kojim ću se isključivo baviti i od toga živeti, a nadam se da će mi se i muž pridružiti - kaže Mrdak i dodaje da je dolaskom roja pčela u njenu baštu pre petnaest godina, njen život promenjen iz korena. - Od nekog ko je vodio računa isključivo o drugima i o kući, upoznala sam prirodu, biljke, ptice, osnažila se i od nekog ko je bio „kućni miš“, postala potpuno druga osoba, spremna da se suoči sa svakim izazovom - kaže Tatjana Mrdak.

Ona je na osnovu svog iskustva počela da drži predavanja pod nazivom „Šta je pčelarstvo promenilo u životu jedne žene“, a danas je i predsednica pčelarskog društva „Sivac“. Nakon dolaska pčela i dve godine muke i borbi sa alergijama, danas je Tatjana primer drugim ženama kako se iz ljubavi i želje za učenjem i istraživanjem, može postići zavidan uspeh.

S druge strane, Erika Proroković se odlučila za ekološki mlin za mlevenje brašna od organskih žitarica, šivaću mašinu za yakove, kao i ručne yakove za brašno.

- Ekološki mlin čuva sve nutritivne vrednosti brašna, te sam se opredelila da uslužno meljem brašno. Žene su odgovorne za to kako će se ukućani hraniti, i sama kod kuće pravim hleb već godinama - kaže Proroković koja je pre šest godina osnovala Udruženje „Zdrava hrana“ gde organizuje radionice sa članicama.

Olga Georgijević kaže da će od granta u bašti posaditi seme spelte, koje je sve popularnije, ali i rano povrće i voće, kao i da se odlučila za sistem navodnjavanja kap po kap, pumpu i gajbe za organsku proizvodnju.

- Nisam profesionalac i imam baštu kao i svi na selu. Odlučila sam se i za rasad jagoda, rano povrće kao što je krompir, jer njemu nije potrebno nikakvo prskanje - kaže Georgijević.

Predrag Nešović iz Kule koji već šest godina gaji šitake pečurke odlučio je da donaciju iskoristi za opremu od prohroma u objektu gde gaji šitake, kako bi mu bio odobren „Hasap“ standard, ali i vage za merenje.

- Šitake kada se dobro upakuju imaju duži rok trajanja od šampinjona, imam redovne kupce, prodajem pečurke širom Srbije, a mogu se kupiti i na novosadskim pijacama - kaže Nešović.

NSHC realizuje SEED program u Srbiji sa ciljem povećanja zapošljavanja i samozapošljavanja žena i mladih. Nosilac programa je austrijska organizacija „Volkshilfe Solidaritat“. Partnerska organizacija u Srbiji je Novosadski humanitarni centar, a stručnu podršku u realizaciji programa pruža konsultantska kuća „Tara Internacional Konsalting“. Program finasira Austrijska razvojna agencija. 

M. Stakić