OBNOVLJEN ROKIN SALAŠ KRAJ LUDAŠKOG JEZERA U korak s tradicijom pod trščanim krovom (FOTO)

Rekonstrukcija i obnova Rokinog salaša ostvarena je sredstvima Evropske unije u okviru projekta „Mladi u korak s tradicijom”, koji privodi kraju Udruženje „Etnolajf” iz Subotice, u programu prekogranične saradnje Interreg IPA CBC između Mađarske i Srbije, sa partnerima iz Omladinske organizacije „Del Alfeld” iz Bordanja (Mađarska). Projekat su sufinansirali Pokrajinski sekretarijat za finanasije AP Vojvodine i Ministarstvo kulture Republike Srbije.

Projekat „Mladi u korak s tradicijom” započet je marta prošle godine i završava se 30. avgusta ove godine. Predsednik Udruženja „Etnolajf” mr Ištvan Hulo naglašava da su u prošloj godini sprovedene predviđene aktivnosti održavanjem etno kampova. Na obnovljenom Rokinom salašu upravo je započeo „Roka fest 2023” sa raznovrsnim sadržajima za okupljanje i zabavu mladih, što u mnogo boljim uslovima omogućava i nova oprema nabavljena u okviru projekta. U ovoj fazi projekta za radove na Rokinom salašu i nabavku opreme utrošeno je oko 12.000 evra.

- Pri rekonstrukciji glavnog objekta Rokinog salaša i njegovog uređenja u etno kuću glavni akcenat je na čuvanju tradicije, pošto je ovaj salaš pod zaštitom kao nepokretno kulturno dobro. Uspeli smo da na glavnom objektu salaša obnovimo trščani krov koji je bio oronuo i treba ga popravljati svakih petnaestak godina. To su nam radili majstori iz Temerina, koji su gotovo jedini ostali da se bave tom vrstom posla. Na osnovu uslova koji su dati od strane Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Subotica urađeni su i poslovi na moleraju, zaštiti drvenarije, obnovili smo trem i prostorije salaša pripremili za etnološku izložbu – objašnjava Hulo.

Udruženje „Etnolajf” u čijem vlasništvu je Rokin salaš poseduje etnološku zbirku pa je jedan deo pokućstva i sačuvanih starina našao svoje mesto u takozvanoj čistoj sobi, kuhinji, na tremu i drugim odajama, dočaravajući kako je nekada bilo, unazad stotinak godina. Mada, Hulo podseća da je Rokin salaš sagrađen još ranije, ali iz tog vremena nije gotovo ništa sačuvano.

- Salaš su izgradili baštovani duvana koji su 1755. godine došli iz okoline Segedina i žitelji kraj Ludaškog jezera su sačuvali tradiciju baštovanstva do današnjih dana, ne uvek proizvodnjom duvana, ali su poznati po proizvodnji belog luka i drugih proizvoda karakterističnih za sever Bačke. Imamo o tome sačuvano puno dokumenata, priča i arhivskih fotografija. U prostoriju salaša za dnevni boravak, gde se faktički odvijao život, smestili smo muzejsku izložbenu postavku sa šest tematskih priča, ali sa savremenim načinom predstavljanja – ukazuje Hulo.

Muzejska postavka prikazuje kako su salašari privređivali obrađujući zemlju, držali stoku i bavili se drugim težačkim poslovima, takođe i kako su pripremali hranu i opstajali kraj jezera, jer je prema rečima Huloa, za život i opstanak na ovom prostoru uvek bio odnos čoveka i jezera. Da Ludaško jezero ima svoje specifičnosti potvrda je i što ima status specijalnog rezervata prirode.

- Ljudi su ovde naučili da koriste sve prednosti jezera, pa su sekli i koristili trsku i rogoz i nalazili im primenu, a gotovo je zaboravljena priča da su sakupljali i šalitru na slatinama, prodavali je na pijaci i čak za to i porez plaćali. Deo postavke podseća kako se ovde nekada živelo kada su zime bile hladnije i salaši zavejani snegovima, pa su se komšija salašari mogli posećivati jedino prezanjem konja u saonice, a sečenje trske obavljalo kada je jezero bilo zaleđeno – ispričao je Hulo.

Ovde prate i savremene načine komunikacije pa se uz kuar kod i aplikaciju na mobilnom telefonu može još mnogo toga saznati. Mladima je mobilni uvek pri ruci, pa im je na taj način pristupačno upoznavanje kako je nekad bilo, a Rokin salaš je postao mesto gde se okupljaju na raznim kampovima, kreativnim radionicama i „Roka festu”.

Cilj projekta „Mladi u korak s tradicijom” je upravo uključivanje mladih u očuvanje i negovanje tradicije i kulturne baštine, da im se na prijemčiv način prikažu mudrosti i nekadašnji način života na salašima.

- Treba omogućiti uslove i dati šansu mladima koji se suočavaju sa nizom ekoloških, energetskih, komunikacionih i društvenih izazova, da steknu iskustva, da se druže i upoznaju učešćem na kampovima, festivalima i drugim aktivnostima. Pri tome je jako bitan segment savremeno razmišljanje u bavljenju prirodnim vrednostima, da programi imaju edukativni karakter, čemu smo i posvećeni – kaže mr Ištvan Hulo.

M. Mitrović