Novobečejke pokazale humanost i dale krv
NOVI BEČEJ: U okviru okviru treće ovogodišnje akcije dobrovoljnog davanja krvi u Novom Bečeju, učestvovale su 43 žene, a šest davateljki po prvi put su donirale dragocenu tečnost.
Akcija je sprovedena u organizaciji Crvenog krsta opštine Novi Bečej, u saradnji sa Službom za transfuziju krvi Opšte bolnice „Dr Đorđe Joanović“ iz Zrenjanina.
- Prethodna akcija sprovedena je pre Uskrsa i bila je namenjena prvenstveno muškarcima, dok je ova namenjena ženama. Zadovoljni smo kako je akcija protekla, a posebno bih pohvalila nove davaoce krvi. Čini mi se da su mladi sve više svesni značaja dobrovoljnog davalaštva krvi i njegovog uticaja na poboljšanje zdravlja ljudi i uopšte produženje ljudskog života - izjavila je Dunja Svirčev, volonterka i saradnica opštinske organizacije Crvenog krsta.
Praksa da se godišnje organizuje više akcija kako bi se rasteretila ekipa Službe za transfuziju krvi i smanjila gužva, za sada se pokazuje kao sasvim dobra, potvrđuju organizatori. Ono što je teško jeste privoleti nove davaoce krvi da se odluče na ovaj humani čin.
- Mladi često nisu zainteresovani za bilo kakav vid humanitarnog rada i solidarnosti, ali smo ipak zadovoljni poslednjih godina kako se to sve odvija. Bitno je shvatiti značaj ovih akcija, a mi, kao opštinska organizacija Crvenog krsta, svakako da ćemo nastaviti da radimo na promociji dobrovoljnog davalaštva krvi - naglasila je Svirčev.
Aranka Gaković, ovom prilikom krv je dala po 25. put. Kad je bila mlađa imala je zdravstvenih problema pa nije bila u mogućnosti da učestvuje u akcijama dobrovoljnog davanja krvi. Nakon ulaska u menopauzu, doktor joj je preporučio ovaj humani čin, kako bi u isto vreme pospešila i svoje zdravlje. Sada se trudi da se odazove svakoj akciji, dokle god to bude mogla, odnosno do 65. godine, do kada i zvanično ima pravo na to.
- Puno mi znači to što mogu da pomognem nekom drugom. Naročito zbog činjenice što imam nultu pozitivnu krvnu grupu koju svako može da primi. I inače volim da pomažem, pa zato nema razloga da ne pomognem, ako sam u mogućnosti. Radije bih da ja nekom pomognem, nego da meni jednom treba takva pomoć. No, nikad se ne zna - zaključuje Aranka.
V. H.