NIJE KAO ŠTO JE NEKAD BILO Kako danas radi pijaca u Adi

Po nekim izvorima, pijace i vašari su u prošlom veku bili vidovi slobodne razmene robe između proizvođača i potrošača, tačnije prerađivača i obično su se organizovali dva ili tri puta nedeljno, kada se stanovništvo opskrbljivalo svakodnevnim potrebama u voću, povrću i drugim potrepštinama. U Adi nije mnogo drugačije ni danas. Pijaca radi utorkom i subotom, s tim da je vikend dan ustaljen i kao buvljak-šoping.

Ulaz u pijacu ograđen je zidom, opasan kapijama, a tezge poređane ispod razgranatih krošnji, koje obezbeđuju hlad u vrelim letnjim danima, kakav je bio i prilikom naše posete pijaci u Adi. Ispred pijace dočekaše nas prodavci paradajza, grožđa, tikvica, paprika i krompira. S obzirom na to da smo stigli u kasno prepodne, nije baš bilo puno prodavaca, a još manje onih koji bi sa nama podelili svoje priče.

Iboja Renko je odvojila vreme za nas, rekavši nam da pijaca tu sigurno postoji više od 30 godina i da se sastoji od zelenog dela i buvljaka. Na njenoj tezgi se uglavnom nalaze povrtarske kulture - šargarepa, peršun, paradajz, karfiol, više vrsta paprike, krastavac...

– Ovde sam 12 godina preprodavac, imam malu penziju, te mi je ovo dodatak da preživim mesec – kaže Renko, koja je inače pčelarka, te se kod nje na tezgi može naći i domaćih tegli uglavnom livadskog meda, jer je ova godina za pčelare bila lošija, te od bagrema, kaže, nema ništa. – Najviše se prodaju voće i povrće, a pre par godina je pijaca mnogo jače radila.  Sada ima ponude, ali nema toliko potražnje. Ne kupuju više ljudi kao nekad. Kod mene se prodaje povrće i uvek imam svežu robu, zato se rado vraćaju.

Na sajtu JKP „Standard” Ada, koji inače održavaju pijace u toj opštini, navodi se da je prošle godine investirano u ađansku pijacu, odnosno izgrađena je savremena mlečna hala. Između ostalog stoji da je na površini od 47 kvadratnih metara prodajnog prostora postavljeno 12 savremenih rashladnih vitrina za čuvanje lako kvarljivih namirnica životinjskog porekla, ne bi li zakupcima omogućili da plasiraju proizvode u skladu sa zakonom o bezbednosti hrane, a sa druge strane kupcima garantovali njihovu bezbednost.

Tezge su uglavnom bile prazne, no pored Iboje je još jedna veća tezga puna zdravih namirnica čekala svoje kupce, a na drugoj tezgi starija gospođa prodavala je cveće. Hteli smo da je pitamo da li su u Adi ljudi i dalje romantični i da li kupuju cvetnice za svoje najmilije, ali nažalost baka ne zna srpski, te nismo mogli da saznamo te informacije. Ali smo zato pitali Roberta Svorenja, kakva je ponuda na ovdašnjoj pijaci?

– Mislim da je u skladu sa našim potrebama pijaca dobro opremljena – kaže Svorenj. – Sad se uglavnom već i znamo sa prodavcima, pa se usput i pozdravimo i negujemo lepe prijateljske odnose. Iz Mola sam inače, sad sam završio kod berbera i svratio da obavim i pijacu. Subotom je mnogo više prodavaca, ima više izbora, a cene su pristupačne, te se može kupiti i ponešto za dom.

Tada se, kaže prodaje polovna garderoba, uz svakakve yiyabiye. A s obzirom na to da su ljudi iz Ade proizvođači, siguran je da su voće i povrće domaćeg kvaliteta, zato voli da kupuje te namirnice baš tu.

I. Bakmaz