Neprekinuta gajdaška nit u Sivcu

Onda su one vremenom, kao i gajdaši, polako padale u zaborav, preteći da se prekine vekovna gajdaška nit ravnice. Danas se sviranje na posebnim po bogatstvu zvuka, troglasnim, velikim bačkim kumovskim gajdama, ponajbolje uči, i nauči u Sivcu, kod gajdaškog maestra Maksima Mudrinića u, jedinstvenom na ovim prostorima, Gajdaškom etno-kampu. 

Kako su se stekli i epidemiološki uslovi za bezbedno organizovanje, ovogodišnji peti po redu Gajdaški etno-kamp, održan je od 17. do 21. avgusta, u organizaciji Udruženja građana „Vojvođanski gajdaši“ iz Sivca i uz podršku Odeljka za nematerijalno kulturno nasleđe Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

Okupilo se u Sivcu dvadesetak veterana i sedam polaznika, mladih gajdaških nada. Duvali su u jareću mešinu i preplitali prstima po gajdenici izvlačeći iz nje najmilozvučnije tonove starih vojvođanskih pesama i kola, gajdaši iz Subotice, Sivca, Novog Sada, Svrljiga, čak Tokija.

U ovoj, svakako jedinstvenoj, gajdaškoj školi nije se samo sviralo i pevalo. Etnomuzikolog i viši naučni saradnik u Muzikološkom institutu Srpske akademije nauka i umetnosti Danka Lajić Mihajlović, zaslužna za prijem pevanja uz gusle u Uneskovu listu nematerijalne kulturne baštine Republike Srbije, održala je polaznicima kampa prigodno predavanje o istorijatu i kulturološkom značaju ovog starinskog narodnog instrumenta.

Uz to, Maksim Mudrinić domaćin i stručni rukovodilac kampa, doktorka Danka Lajić Mihajlović, profesor Zoran Bogdanović i Borislav Birač iz Nacionalnog ansambla „Kolo“, uručili su priznanja najistaknutijim i najboljim gajdašima na našim prostorima.

Kroz proteklih pet saziva kampa prošlo je devedesetak gajdaša. Bilo je među njima ponajviše svirača, ali i rukovodilaca folklora, koreografa, ili tek čistih radoznalaca. Obučio je i naučio Maksim, tokom svoje dugogodišnje gajdaške misije, i više njih s raznih meridijana, od Japana do Amerike, gotovo im ni broja ne zna. Pored toga, čak sedamdesetak gajdi izrađenih njegovom majstorskom rukom našlo je put do svih kontinenata. Potrudio se i da sa izrade i sviranja, baš na tim troglasnim, velikim bačkim gajdama skine veo majstorskih tajni, te da ih velikodušno podeli sa svima onima koje njihov zvuk u dušu takne.

Pet dana u sivačkoj avliji Mudrinića živelo se s gajdama, uz gajde, i za gajde. Za tradiciju, ni previše, ni premalo. Tek da se, kojim slučajem, ne prekine sa ljubavlju čuvana i negovana bačka gajdaška nit.

Budimir M. Popadić