Najviše bunjevačko priznanje dodeljeno Republici Srbiji

Ove godine dodelili su samo najviše priznanje „Ivan Antunović“, Republici Srbiji za poseban doprinos očuvanju nacionalnog identiteta Bunjevaca. Predsednica NSBNM dr Suzana Kujunyić Ostojić uručila je ovo priznanje ministru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikoli Selakoviću, kao izaslaniku predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Ministar Selaković je, tim povodom, rekao da je nagrada koja nosi ime znamenitog bunjevačkog sveštenika i pisca, ali pre svega rodoljuba, Ivana Antunovića, zaista veliko priznanje koje Bunjevci dodeljuju svojoj državi. Istakao je da Bunjevci, baš kao i Srbi, često nisu imali laku sudbinu, a neretko su je zajednički delili kroz istoriju.

- Stoga nikada nećemo zaboraviti vaš doprinos kojim je ispisana istorija na ovim prostorima u borbi za slobodu i slobodnu otaybinu - kazao je Selaković.

Naglasio je da je bunjevački narod uvek imao svoj jezik, pesmu, knjigu i reč, pa država vrlo dobro razume potrebu za očuvanjem identiteta i odupiranjem pokušajima prisvajanja kulture ili negiranja identiteta. Danas Bunjevci, ne samo da imaju status nacionalne manjine, već mogu slobodno da izučavaju svoj jezik i kulturu u školama, a bunjevački je i službeni jezik u Subotici, čiji je prvi statut ispisan baš na tom jeziku, podsetio je Selaković.

Čestitajući praznik i jubilej, okupljenima na svečanosti obratio se gradonačelnik Subotice Stevan Bakić, ocenivši da je uvođenje bunjevačkog jezika u službenu upotrebu veliki demokratski iskorak u slobodi govora i izjašnjavanja.

Potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine - nacionalne zajednice, Žolt Sakalaš, rekao je da su stotine godina prošle otkako su se Bunjevci doselili u Vojvodinu i učinili je boljom, vrednijom i bogatijom sredinom, „dajući jednu naročitu boju u koloritnom ćilimu nacionalnih manjina”.

Suzana Kujunyić Ostojić je kazala da je Dan osnivanja Bunjevačkog nacionalnog saveta zbog velike važnosti za Bunjevce proglašen i za jedan od četiri nacionalna praznika ove zajednice.

- Dvadeset godina je za istoriju kratak period, ali za ljudski vek i za sve one koji su aktivno učestvovali u ovom periodu, to nije malo. Davalo se sve od sebe. Radilo se bez prestanka i odustajanja nije bilo. U ove dve decenije presecaju se paralele četiri veka koliko živimo ovde, u severnoj Bačkoj. Nas su, kao narod, dizala i lomila istorijska dešavanja. Od uzdignutih glava na Velikoj narodnoj Skupštini 1918. godine do zabrane imena i identiteta 1945. godine. Ali uspeli smo da se izborimo. I opstanemo. U ove dve decenije ostvarili smo sve o čemu su sanjali i naši stari, i naši velikani - podvukla je Suzana Kujunyić Ostojić.

U okviru svečane akademije prikazan je dokumentarni film o stvaranju i radu Bunjevačkog nacionalnog saveta tokom proteklih 20 godina i izveden prigodan kulturno-umetnički program.

V. H.