Najstarija vojvođanska tamburica zaboravljena u Čereviću

Ukoliko se utvrdi da je tačna ta pretpostavka poznatog novosadskog horničara i publiciste Zorana Kneževa, koju temelji na podatku o godini urezanoj u unutrašnjosti instrumenta, a to je 1798, na  drugu poziciju biće  potisnut primerak iz Hrvatske koji je do sada smatran najvremešnijim instrumentom te vrste, a potiče iz sredine 19. veka.  

-Pre četiri ili pet godina napisao sam tekst o Jovanu Grčiću Milenku i njegovoj ljubavi Mileni Stefanović, fruškogorskom Romeu i Juliji, i tada spomenuo tamburu, za koju sam tada saznao od Bogdana Boce Petrovića i Bube Bjelice, vrsnih znalaca čerevićkih prilika i prošlosti, da je tamburu Zavičajnom muzeju poklonila  porodica Cvejić koja je bila u rodu sa Grčićima – priča Zoran Knežev. – Tada nisam mogao ni da pretpostavim da je tambura toliko stara, niti   slutio da ću pisati posebnu knjigu o tamburašima. U razgovoru sa  prijateljem Zoranom Bugarskim Bricom, iskusnim i proslavljenim tamburašem, za potrebe knjige koju završavam i koja će biti svojevrsna enciklopedija kafanske tamburaške muzike, spomenut je podatak da se možda u Čereviću nalazi najstarija tambura na ovim prostorima. Prva pomisao je bila da je to tambura Jovana Grčića Milenka. Zoranu Bugarskom je priču o njoj ispričao koreograf ansambala „Kolo” i „Vila”, ali i etnomuzikolog Milorad Lonić. Kako se pisanje moje knjige o tamburašima privodilo kraju, sve više me je kopkao taj podatak, jer mi je  bilo žao da se i on ne nađe u ovoj knjizi.

Dvojica prijatelja, Knežev i Bugarski, zaputila su se 11. oktobra u Čerević da pogledaju tamburicu čemu je prethodila prava detektivska potraga za ključem Zavičajnog muzeja i zahvaljujući glumačkoj legendi Čerevića Iliji Iki Bašiću i Miki Bugarskom, uspešno je i okončana.

- Ulazak u Zavičajni muzej i pogled na tamburu, sve nas je ostavio bez daha - priseća se prvog utiska Knežev. -  Za nekog laika je to jedan običan komad starog drveta, koga vrhunski majstori muziciranja pretvaraju u nešto najsavšenije na svetu. U Muzeju smo pronašli i pesme koje je Jovan Grčić komponovao uz ovu tamburu, njegovu prepisku sa kolegama, ali i zapise iz starih novina poput bečke „Srbadije”, i ostalih časopisa iz prošlih vremena. Zoran Bugarski Brica i ja svojski smo se  trudili da pogledamo tamburu iz svih uglova, i uspeli pomoću mobilnih telefona da uveličamo zapis koji nas je ostavio bez reči: „U Futoku” 1798.

Omaž tvorcima umilnih zvuka

„Tamburaške priče iz davnina” naziv je nove knjige Zorana Kneževa koja bi trebalo svetlost dana da ugleda u decembru. Na nekoliko stotina stranica autor će čitalačkoj publici ponuditi priče o tamburaškoj muzici pre svega sa naših prostora u poslednjih vek i po, stavljajući akcenat na kafansku i romsku tamburašku muziku.

- Tom knjigom sam pokušao da zaokružim priču o tamburaškoj muzici sa ovih prostora, od pojave tambure do današnjih dana i vratim tamo gde joj je mesto, gde je bila nekada kada su naši očevi i dede išli u kafane u odelima, a ne u iscepanim farmerkama – napominje Knežev. – Smatram da ti muzičari treba da budu u ravni sa glumcima, piscima, pesnicima, jer šire kulturnu baštinu ovog podneblja vek i po. Iz svakog mesta  u Vojvodini sam pokupio priču o čuvenom tamburašu, bandi, poneku anegdotu... Knjiga će doneti i intervjue sa legendama tamburaške muzike Zvonkom Bogdanom, Milanom Prunićem i drugim. Želja mi je bila da tamburašku muziku kroz ovu knjigu predstavim onako kako ona to zaslužuje.

Knežev kaže da se zna da su istraživači pokušavali da istraže godinu proizvodnje, ali bezuspešno. Pominje se nekoliko godina, ali bez pokrića.O otkriću godine na tamburi, Knežev je obavestio ustanove kulture u Novom Sadu smatrajući da mu je to dužnost i da je na njima da se pozabave utvrđivanjem osatlih podataka i zaštiti tog instrumenta.

- Ako je tačno to što smo videli na tamburi, onda slobodno možemo da kažemo da smo na tragu senzacionalnog otkrića  i najstarijoj tamburi s ovih prostora, čak i mnogo starijoj od one iz Osijeka, pravom kulturnom blagu, prema kom se treba tako i odnositi – veli Knežev.-  Naše je da verujemo, što nam niko ne može uskratiti, ali ni zameriti, a na stručnjacima je da opovrgnu ili potvrde našu tvrdnju.

 Zorica Milosavljević