Mladi Bečejac krenuo „jugićem“ do Kejptauna
BEČEJ: „Jugo koral 55“, zvani Rino, star 28 godina i za volanom četiri godine mlađi Ninoslav Nino Trajković iz Bečeja kreću u novu životnu avanturu.
Lane je, ali sa suvozačem i prijateljem iz detinjstva Đorđem Ilčešinom, prevalio put oko 20.000 kilometara do mongolske prestonice Ulan Bator i nazad, a sada kreće sam na jug Afrike, tačnije ka južnoafričkom gradu Kejptaunu.
Ovoga puta zbog privatnih obaveza sa Đorđe ne ide sa mnom, ali nije samo to promena. Majka Sonja je „jugića“ prepisala na moje ime, s osmehom počinje novu avanturističku priču Nino.
Kako kaže, predstoji mu da dobrim starim „jugom“ prevali oko 17.500 kilometara kroz 15 država na tri kontinenta.
Naravno, i ovo putovanje ima humanitarni karakter. Lane smo sav preostali novac uložili u poboljšanje komfora ovdašnjeg prihvatilišta za pse, a sada pomažem sugrađanki Ivani Ćurčić, koja je pre pet godina operisala tumor na kičmi i ostala u invalidskim kolicima, priča naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, Ivana je svakodnevno po četiri sata na rehabilitaciji, u međuvremenu je stigla do fakulteske diplome, pa je, kako kaže, smatrao da takvom borcu valja pomoći.
Nino i Rino kreću na put istog datuma, 20. aprila i sa istog mesta kao lane. Mnogi sugrađani će doći da ga isprate i požele mu srećen put, a u koloni će prvi biti, kao lane, oldtajmer policijski fića za čijim volanom će biti predsednik Oldtajmer kluba Bečej – Novi Bečej Atila Silađi.
Prva deonica maršute kreće kroz Srbiju, Makedoniju i Grčku, onda trajektom stižu do Izraela, pa prelazi na afrički kontinent, gde ga put vodi kroz Egipat, Sudan, Etiopiju, Keniju, Tanzaniju, Malavi, Zambiju, Zimbabve, Bocvanu, Namibiju i, konačno, Južnoafričku Republiku.
Upozoravaju me da je put nebezbedan. Na određenim deonicama imaću dogovoreno obezbeđenje. Neću biti suviše znatiželjan i zalaziti u nebezbedne krajeve. Kada kiša padne, a zna da pada nedelju dana, ne smem da vozim sve dok se zemljani put dobro ne osuši. Zato i ne znam koliko će put trajati, ali planiram nešto manje od dva meseca. Naravno, ako stari dobri „jugić” sve bude izdržao, a nadam se da hoće. Biće mi znatno teže, jer nema Đorđa, ali bićemo stalno u kontaktu i mnogo će mi značiti njegova podrška, makar i na daljinu, rekao nam je pred polazak na put velike neizvesnosti hrabri Ninoslav Trajković.
V. Jankov