Milivoj Klepić Bato uveren da zavičajni Podlokanj može postati epicentar kulturnog turizma

Tada nije znao kada će navraćati i hoće li se uopšte vratiti u zavičaj.

Prugom kojom je Bato krenuo u prestonicu nekada je tutnjao i čuveni Orijent ekspres, ali je ona odavno ostala bez vozova i zarasla u šipražje, a kada se pre dve decenije vratio u zavičaj iz oronule stanice u Vrbici, kao dragu uspomenu sačuvao je tu ciglu. Bato se u rodni Podlokanj vratio sa tovarom umetnina, pošto se u Beogradu potvrdio kao vrsni kolekcionar, galerista i trgovac umetninama i idejom - da celo selo, koje broji šezdesetak stanovnika, pretvori u umetničko delo!

A Bato zaista istrajava u toj nameri da selo pretvori u umetničko delo, ulažući i radeći sasvim konkretno. Kupovao je oronule kuće, popravljao ili rušio, gradio i nove kuće, sređivao placeve i ulice, izgradio kapelu na groblju, uložio dosta svojih para u adaptaciju i obnovu Zadružnog doma gde je smestio vredne postavke pravoslavnih ikona na platnima i staklu, zbirku od preko 400 eksponata grnčarije, ostvarenja renomiranih slikara i vajara, pa svemu dodao i vrednu zbirku prepariranih ptica i životinja iz zaostavštine poznatog novokneževačkog preparatora Brace Jančića.

Braco je povrh svega glavnu seosku ulicu ulepšao izgradnjom čak 20 ćuprija u rustičnom stilu, koje su ukrašene skulpturama od kamena iz opusa Ilije Filipovića. Postavio je Klepić u Podlokanju spomenik u bronzi Mihajlu Pupinu, rad akademskog vajara Save Halugina. Znamenitom naučniku svetskog glasa, rodom iz Idvora, pridružio se nedavno i glumac iz plejade čuvenih glumaca srpske i jugoslovenske pozorišne scene Milan Ajvaz (1897-1980), rodom iz obližnjeg Srpskog Krstura, čiju bistu je u kamenu isklesao Ilija Filipović.

- Sin Milana Ajvaza je dolazio kod mene i ponudio da kupim sliku njegovog oca koju je uradio Milenko Šerban, pa sam ponudio da se uradi skulptura čuvenog glumca i postavi u Srpskom Krsturu, ali pošto se posle nije pojavio, postavio sam ga kraj Pupina, ovde u Podlokanju. Oni su svojim delima proslavili Banat, pa mogu jedan pored drugog, a moguće je da će im se još neko pridružiti. Moja zamisao je i bila da ulicu ukrasim skulpturama, ali malo me je obeshrabrilo kada su ispred Zadružnog doma pre nekoliko godina ukradene tri bronzane skulpture, pa sam malo promenio koncepciju - priča Milivoj Klepić Bato, koji sa suprugom Ivankom održava i kosi travu na ulicama Podlokanja na oko pet hektara, a na njih se ugledaju i komšije tako da je ovo malo selo odista uredno. 

Tada su lopovi odneli bistu kralja Aleksandra Karađorđevića, čuveno delo Frana Menegela Dinčića. Bato je tu u bistu dobio u sedam delova i obnova ga je koštala 1.000 evra.

- Šta znaju lopovi ko je bio kralj Aleksandar i koliko je značajan za nas, potomke solunskih dobrovoljaca, koji su ovde naseljeni posle Prvog svetskog rata. Tada je ukradena i bistu književnika Milorada Pavića, rad Save Halugina. Ukradene skulpture nisu pronađene i verovatno su prodate za sitne pare kao sekundarna sirovina, jer su rađene u bronzi. Skulpture u kamenu sam posle ugrađivao u ćuprije, računam, neće ih odatle niko ukrasti - napominje Klepić.

Selo Podlokanj pripada MZ Banatsko Aranđelovo u novokneževačkoj opštini i ima sve manje stanovnika, a prema procenama samih žitelja, trenutno ih je oko 65.  Time je Podlokanj najmanje selo u Vojvodini, u kome Fudbalski klub „Hajduk” opstaje, kao jedina institucija. U selu je mnogo više ikona, slika i skulptura, nego stanovnika, pa Milivoj Klepić Bato veruje da ono može postati epicentar kulturnog turizma.

Bato pojašnjava da je jednoj komšinici obećao da će pred njenom kućom postaviti Titovu bistu, jer naziv glavne ulice u Podlokanju nije menjan i nosi njegovo ime.

- Verujem da bi bistu Tita lopovi prvo odneli. Prodao sam Titovu bistu i od toga već mesec dana živimo. Titove biste su trenutno veoma tražene, kupuju ih Slovenci i Mađari, a ovu što sam imao kupio je jedan Bunjevac iz Subotice za 800 evra, ali sam je svojevremeno platio 1.000. Nije tržište umetnina kao nekad, cene su otišle naniže, ali od nečega moram da se izdržavam - ispričao je Klepić.

U Klepićevom posedu je i bista negdašnjeg komunističkog funkcionera Slobodana Penezića Krcuna, sa kojom je imao zanimljivu epizodu, još dok je Bato trgovao umetninama u Beogradu. Bronzanog Krcuna je prodao Mići Megatrendu i kako je ovaj dosta dugo izbegavao da plati, Bato ju je vratio zgodnom prilikom pod izgovorom da je potrebna za izložbu, pa je sada u Podlokanju, a njen vlasnik veli da vredi bar 2.000 evra, ali da bi je dao i za 1.000. Uprkos uvreženom mišljenju, Bato iz iskustva tvrdi da su funkcioneri iz vremena socijalizma više uvažavali umetnost nego sadašnji viđeni političari i biznismeni. Baveći se umetninama slike je kupovao od Jove Kapičića, Aleksandra Rankovića, Peke Dapčevića, a ukazuje da ovi sadašnji ni ikone ne kupuju.

- Moj deda je imao dva vola, četiri konja i 40 ovaca, bio vredniji od drugih pa su mu kao kulaku čupali brkove posle Drugog svetskog rata. Zbog Tita i tog režima je otišao peške preko Segedina sve do Francuske i potom za Ameriku. Po tome nemam razloga da volim Tita, ali u Titovo vreme se izdvajalo za kulturu čak šest posto, a danas se izdvaja višestruko manje. Ima osnova da se ulaže da Podlokanj bude turističko mesto, jer ovako zastaju najviše stranci, Englezi, Mađari, Nemci i drugi koji ovuda prolaze, iznenade se i oduševljeni odlaze onim što vide - kaže Klepić.

U muzejskoj postavci Klepića je preko stotinu pravoslavnih ikona, starih i do dva veka, ali ne po crkvenim šablonima, nego viđenjem mahom nepoznatih samoukih umetnika.

-  Nisam se uopšte bavio ikonama, nego ostvarenjima modernih slikara između dva svetska rata, bavio se galerijskim poslom i malo trgovao umetninama. Onda mi je na vrednost i značaj tih ikona ukazao naš poznati slikar Radomir Damjanović Damjan koji živi u Milanu, poklonio mi dve i još sedam ostavio na čuvanje. Autori nekih se znaju, kao recimo Svilengaća iz Mokrina. Kada se pročulo da sam se zainteresovao za ikone, ljudi su ih donosili, ulagao sam u njihovu restauraciju. Grnčariju koju posedujem sakupljao je veliki moderni apstraktni slikar Aleksandar Tomašević do smrti 1968. godine i menjao sam se za neke slike. Šteta je što nema zainteresovanih stručnjaka da ovde dođu i sagledaju umetničku i kulturnu vrednost ovih kolekcija ikona i grnčarije - zaključuje Klepić.

Milorad Mitrović