Maratonci "Plemenitog srca" startovali iz Privine Glave

 u subotu iz manastira Svetih arhangela Mihaila i Gavrila u Privinoj Glavi, uz moleban i blagoslov ahrimandrita Gavrila, na put dug 1.000 kilometara do Kajmakčalana, mesta na kome se odigrala jedna od presudnih bitaka u Prvom svetskom ratu.

Manastir u Privinoj Glavi je izabran za polazak, jer je on najstariji na Fruškoj gori, potiče iz 12. veka. U porti manastirskog kompleksa maratonce su, između ostalih, dočekali i potomci Kajmakčalanskih heroja iz Srbije i Makedonije.Saborna crkva odisala je verskom povezanošću dva naroda, a ispred Saborne crkve nakon molebana govorili su arhimandrit Gavrilo o velikoj Kajmakčalanskoj bici u kojoj je poginulo 5.000 srpskih vojnika za slobodu današnje Srbije.



Maratonci atletskog kluba "Plemenito srce" iz Beograda za svoj podvig upisani su u Ginisovu knjigu rekorda. Direktor atletskog kluba Hayi Miroslavom Vasićem  ističe da je klub formiran 1999. godine i da su u proteklih 17 godina istračani mnoštvo humanitarnih maratona. Osim što rukovodi, obavljam i poslove lekara u ovom klubu.  Kako ističe, ovo je jedini klub u Srbiji u kom se ne plaćaju članarine, jer je to klub koji radi samo za humanitarne svrhe.



– Prvi maraton smo napravili 15 dana posle bombardovanja Srbije kada su prognali naš narod sa Kosova. Dobili smo blagoslov od patrijarha Pavla na naš zahtev da posetimo na Kosovu Dolapolje - selo do manastira Gračanice. Po Beogradu sakupili pomoć u hrani, obući, odeći i televizorima za školsku decu. Kada smo stigli blizu granice obratili smo se Kforu da nas prate, koji nas je kod Merdara napustio. Mi smo na svoju ruku produžili put i uz božiju pomoć stigli do Gračanice, gde nas je već nas čekao partijarh Pavle. Predali smo poklone i krenuli na Gazimestan. Obišli smo ga i obzirom na tadašnju situaciju na Kosovu mi nismo imali problema – navodi Vasić.



Kako navodi, tri puta su organizovali humanitarne trke za Banjaluku, gde su nosili pomoć za izgradnju crkve. Takođe, trčali su i do manastira Ostrog svetog Vasilija u Crnoj Gori, ali i do manastira Hilandar na Svetoj gori. Najduži maraton koji je ušao u Ginisovu knjigu rekorda bio je Beograd - Moskva. Ovaj maraton su trčali 16 dana i pretrčali 2.460 kilometara.



Direktor kluba “Plemenito srce” navodi da ni na jedan humanitarni atletski pohod ne idu bez blagoslova.

– Praksa u našem atletskom klubu bila i ostala, da krećemo na maraton uz blagoslov partijarha, a u poslednjih deset godina igumana Gavrila u Privinoj Glavi. Trčali smo mi i pre maraton za koji se sada spremamo. Za 100-tu godišnjicu a to je sada, naši najbolji maratonci srpskog roda trče iz Privine glave, a ne Beograda na Kajmakčalan. Od 10 maratonaca koji treba da pretrče 1.000 kilometara, među njima se nalaze dve devojke, jedna ima 16 a druga je punoletna. I njih dve će sa našim maratoncima stići na Kajmakčalan da se poklone palim žrtvama za dadašnju našu slobodu. Da ti ljudi nisu to uradili onda mi bi danas živeli pod turskom ili bugarskom vlašću – završio je Vasić.

Danijela Srećković je najmlađa maratonka u ovoh grupi.



– Nisam član ni jednog kluba i verovatno da nisam imala priliku da to uradim. Ove godine prvi put sam pozvana da trčim sa atletskim klubom "Plemenito srce" maraton. nedavno sam počela da se bavim trčanjem, videla sam da ja to mogu na duge staze bez umora. Zato sam se opredelila pre ovog maratona za polumaratonsko trčanje. Sada prvi put trčim maraton na više dana. Očekujem da ću istrčati pun maraton – saznali smo od sedmanaestogodišnje Danijele.



Po protokolu atletski klup "Plemenito srce" krenuo je ka spomen-obeležju Sremskog fronta u Adaševce, gde su položili vence i poklonili se žrtvama Sremskog fronta za slobodu ondašnje Jugoslavije. Od Privine Glave do obeležja Sremskog fronta maraton je otvorio i trčao predsednik kluba Milisav Miki Janković, a zatim je trka nastavljena ka Beogradu.



D. Savičin

 

Nagrade i trpeza ljubavi

Predsednik atletskog kluba Milisav Miki Janković uručio je poklone domaćinima, pa je tako ahrimandrit Gavrilo je darovan sa zastavom, medaljom, zahvalnicom i najvećim priznanjem, peharom, a sve te predmete i poklone osveštao je protojerej stavrofor Hadžić Đorđe Volarević.

Zahvalnicu je primio i predstavnik opštine Šid. Posle ovog ceremonijalnog dela programa arhimandrit Gavrilo priredivši maratoncima i narodu ručak pozvao ih je za trpezu ljubavi.