Maline propadaju, može slobodno da bere ko hoće

Zbog toga što je otkupna cena malina niska i ne može da pokrije ni angažovanje berača, Grbin je obustavio berbu i razglasio po selu da nudi maline besplatno onima koji hoće da dođu na njivu i uberu koliko im je potrebno.

Na ovaj korak Grbin se odlučio jer cena od 120 dinara za kilogram malina prve klase, nije dovoljna da se plate nadnice berača. U ataru Ostojićeva su pre dve godine podignuti prvi zasadi malina, a sada 11 poljoprivrednih gazdinstava iz udruženja „Potiski ratari“ pod malinama sorte „polana“ ima preko šest hektara.

Grbin kaže da ova sorta maline dobro uspeva na vojvođanskim poljima, gde zauzima oko 1.000 hektara, a da sve analize i ispitivanja pokazuju da je „polana“ koja prispe u Vojvodini bolja i kvalitetnija nego u Poljskoj, zahvaljujući tome što imamo više sunčanih dana, odgovarajuće zemljište i dostupnu vodu za navodnjavanje.

- Daljoj ekspanziji proizvodnje maline najveća prepreka je cena koju nude vlasnici hladnjača – predočava Grbin – Isporučio sam dve ture malina hladnjači u Bačkom Gradištu i utvrdio da beležim gubitak, jer ne možemo da se uklopimo u cenu malina i nadnice berača. Trenutrna cena je 120 dinara za prvu klasu i 110 za drugu, a nadnica za berače je 1.500 dinara. Svaki od njih treba da nabere 12,5 kilograma malina prve klase samo za nadnicu, a neki naberu i manje. Ponudio sam da rade za 60 dinara za ubrani kilogram, odnosno da podelimo zaradu na ravne časti i ako je moj udeo u proizvodnji znatno veći, ali oni to ne prihvataju, pa sam se odlučio da pozovem sve koji žele da sa zaslade kvalitetnim malinama, da dođu, beru i nose besplatno svojim kućama.

Domaćin iz Ostojićeva kaže da je u podizanje pola hektara malinjaka uložio oko 300.000 dinara za sadnice, zatim za bušenje bunara i zalivni sistem.

- Lako sam to podneo, jer sam za prve maline prošle godine dobio 270 dinara za kilogram, a prosečna cena za tri tone roda koliko je bilo na ovoj površini iznosila je oko 200 dinara, što je sasvim zadovoljavajuće. Ove godine je prinos trebao da bude tri puta veći i želeo sam da proširim površinu malinjaka, ali sada je sve stopirano -  razočaran je Miodrag Grbin.

Pravnik Nikola Pančić (39) iz Beograda, kaže da je u okviru kampanje povratka na selo, došao u Ostojićevo gde živi i radi, da stvara i da od svog rada zaradi, a ne da prodaje i preprodaje.

- Uložio sam novac sa svojim prijateljima u podizanje malinjaka na pola hektara, izbušili smo dva bunara i postavili sistem za navodnjavanje. Sada malina propada, mi ne zarađujemo, a kamoli da vraćamo uložena sredstva. Videćemo da li ćemo nastaviti da se bavimo ovim, ili ćemo da se vratimo u grad – veli Pančić.

Malinari iz Ostojiva nezadovoljni su što sa ostalim vojvođanskim proizvođačima nisu bili uključeni u pregovore u Vladi Srbije sa malinarima iz centralne Srbije, u vezi povećanja otkupne cene.

Od Miodraga Grbina saznajemo da je na prošlom Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu video kombajn za branje malina koji košta 18.000 evra. On smatra da kada bi tržište malina bilo stabilno, ova investicija bi se isplatila, jer berba malina sorte „polana“ traje od jula pa do prvih mrazeva, ali se i pita, ko u ovako nestabilnoj situaciji sme da rizikuje.

M. Mitrović