Lejlina i Tiborova bašta kao iz snova

Njihova bašta se prostire na nešto više od jednog hektara, a pleni izgledom i mnoštvom sorti cveća, ukrasnog i lekovitog bilja, povrtnjakom, zasadima voća i šumarak raznog drveća. 

U poseti ovom jedinstvenom arboretumu, koji je 2015. godine proglašen za “Najlepšu baštu Srbije”, bili smo jesenas, kada su nas domaćini uveravali da treba doći u maju i početkom juna, jer je vrt tada najživopisniji, biljke su najzelenije, u intenzivnom razvoju i većina u punom cvetu. Lejla je stekla diplomu veterinarskog tehničara, ali je ispričala da je kao dveojčica priželjkivala da ima lepu cvetnu baštu. Sada se može slobodno reći da Lejla i Tibor imaju baštu kao iz snova!  

- Trenutno su irisi rascvetani, a ima ih 300 vrsta. Za koji dan rascvetaće se sve jednogodišnje sadnice, ruže, i sve ukrasno bilje, stvarno je maj i prvi deo juna čaroban u mom vrtu. U ovom periodu je vrt otvoren za posetioce i rado primam goste koje interesuje cvećarstvo, a počeli smo i pionirski posao na razvijanju baštenskog, garden turizma u Srbiji. Utisci koji nose prvi posetioci mi uliva dodatnu snagu da unapređujem moj vrt. Počeli smo primati organizovane grupe turista. Baštenski turizam je novina kod nas, a velika mi je želja da se ovim intenzivnije bavim, jer posetiocima imam šta da pokažem - kaže Lajla Randovič.

Ona napominje da u vrtu ima svakodnevno puno posla. Treba saditi, okopavati, zalivati, obavljati zaštitu i prihranu, što u ovako prostranoj iziskuje bar tri-četiri sata angažmana u toku dana.

Tibor i Lejla žive u Trešnjevcu, u domu koji se naslanja na prekrasnu baštu koju neguju, a u obližnjoj Kanjiži vode firmu “Bioalternativa”, čija delatnost je blisko povezana sa baštovanlukom koji primenjuju svom vrtu. Od samog početka teže očuvanju zdrave životne sredine i smanjenju uticaja hemikalija u vrtlarstvu. To se najbolje ogleda u njihovoj predivnoj organskoj bašti cveća, u kojoj koriste samo prirodne i bezbedne bio proizvode i preparate za unapređenje i osveženje zemljišta, ishranu i zaštitu biljaka i uništavanje štetočina.

- Koristimo isključivo organske preparate za zaštitu i prihranu već desetak godina, pa je i vidljivo da biljke prirodno zauzimaju svoj teren, tako što štite zemljište, a i zemljište štiti njih onako kako priroda i treba da funkcioniše - kategoričan je Tibor Nađ. - U poslu kojim se bavi naša firma sarađuje sa pet zemalja, uglavnom sam najviše na putu, tako da je Lejlina zasluga što je bašta prelepo uređena, ali kada vreme dozvoli i ja se uključujem, posebno sa recepturama na zaštiti i prihrani prirodnim preparatima. U tome imam iskustva tako da tehnologiju dajem velikim gazdinstvima u Mađarsksoj i Slovačkoj. Još dok sam radio u porodičnom gazdinstvu u Molu, odakle sam rodom, uzgajali smo dosta povrća bez primene hemijskih preparata, još od 1993. godine.

M. Mitrović