’Leba i masti pa na kupanje
Odlazak na more nekada nije bio toliko popularan pa su naši preci odlazili na izlete u okolini – rekla je muzejski pedagog Vijeročka Šipka, i objasnila da su imućniji građani Vojvodine odlazili na planine, u banje i lečilišta i na Jadransko more, dok su oni manje bogati slobodno vreme provodili u okolnim izletištima i kupalištima.
Imajući u vidu da je u jeku sezona godišnjih odmora, nedavno je u Muzeju Vojvodine održana igraonica “Miris leta”, na kojoj su deca imala priliku da čuju i vide kako su Vojvođani provodili slobodno vreme, gde su se odmarali i odlazili na izlete krajem 19. i tokom 20. veka, kao i koja su kupališta posećivali.
Naši preci su vikendom odlazili na izlete pešice, kolima, odnosno kočijama, biciklom, kamionom, automobilom, vozom, u zavisnosti od imovinskog stanja, ali i od toga o kojem periodu se govori. Dešavalo se da odu rano ujutro, a da se vraćaju uveče. Kako je objasnila Vijeročka Šipka, na osnovu kratkog opisa Somborca Petra Kljajića iz maja 1950. godine, na izlet i kupanje išlo se s paketom hrane, najčešće sendvičima namazanim mašću i barenim jajima.
Poznato kupalište i izletište bilo je, a i ostalo, Palićko jezero, jedno od najvećih prirodnih jezera u Vojvodini. Vijeročka Šipka kaže da je blatno kupatilo izgrađeno još 1863. godine, kao i toplo i hladno kupatilo. Ona je objasnila da je razvoj turizma na Paliću počeo kada su lekari došli do zaključka da je voda lekovita, a prvi gosti bili su trgovci, advokati, zemljoposednici, lekari, apotekari i sveštenici.
Pančevci su se kupali na Tamišu ili pak na Dunavu. Na Tamišu je postojalo „Valtmanovo” i opštinsko kupatilo, a kasnije je otvoreno i kupalište na Dunavu.Žitelji Bele Crkve odlazili su na neuređena kupališta na obali Nere i njenih kanala, a kasnije su, posle eksploatacije šljunka, nastala veštačka jezera koja su danas turistička destinacija.
Zrenjaninci su se kupali na obali Begeja, a u prošlosti su imali i školu plivanja. Početkom 20. veka u Zrenjaninu su se muškarci i žene u kupali odvojeno. Prema zapisima iz 1918. godine žene su odlazile na kupalište pre podne, dok je poslepodnevni termin bio rezervisan za muškarce. Interesantnan je podatak da je tridesetih godina prošlog veka list „Hirado” objavio je da je kupališna sezona u Zrenjaninu propala zbog pijavica jer je neko potopio burad s pijavicama, koja su stajala na obali reke i čekala da budu otpremljena jer se u to vreme dosta trgovalo ovim vodenim životinjicama koje su korišćene za lečenje. Somborci su odlazili na divlje plaže na reci Mostongi i na Velikom bačkom kanalu, a kupalište je uređeno tek početkom 20. veka kada je u Somboru osnovan i plivački klub.
Pošto Vršac nema prirodne vodene tokove, meštani su se odmarali na veštačkom jezeru, a 1893. godine osnovano je Društvo za zaštitu zdravlja i prirodno lečenje dejstvom sunca, vode i vazduha. Građani Sremske Mitrovice kupali su se na Savi, a između dva svetska rata tamo je uređeno kupalište, koje se u tom periodu zvalo „Venecija”.
Jovana Vukašinović