Kupovina ogreva usred leta dobija na zamahu

Pored gradske toplane, odnosno somborskog Javnog komunalnog preudzeća „Energana“, koja svojim ne tako davno izgrađenim pogonima toplotnom energijom snabdeva nekih 4.000 korisnika koristeći kao osnovni energent zemni gas, velik broj Somboraca koristi isti energent za čiju nabavku nema potrebe obilaziti brojne drvare, već „samo“ imati dovoljnu količinu novaca u kućnom buyetu, ali je zato najveći broj stanovnika grada i okolnih naselja „osuđen“ na potragu za što povoljnijim skladištem ogreva.

Cene zavise od skladišta na kome se potraži spas od predstojećih jesenjih i zimskih niskih temperatura, pa nije retkost da kubik tvrdog ogrevnog drveta, odnosno bukve i cera, košta i celih 6.000 dinara u šta je uračunata seča na potrebnu meru kao i prevoz do kuće kupca. Domaćinu tek predstoji da se i sam oznoji cepajući oblice ili pak da izdvoji dodatnih dvestotinak dinara za ovaj posao, ali i to pod uslovom da uspe da pronađe nekog ko želi da se bavi ovim mukotrpnim manuelnim poslom. Ipak, većina drvara je umerena kada je cena tvrdog ogrevnog drveta u pitanju, pa se kubik bukovog drveta može pronaći i za 5.800 ili stotinak dinara više, uz takođe uračunat prevoz i seču. Pojedini prodavci izlaze u susret kupcima, pa nije redak primer da pojedini od njih daju svoju robu i „na čekove“, odnosno na plaćanje odloženo na nekoliko meseci, baš kao što je to običaj u slučaju nabavke ogrevnog drveta preko sindikalnih ili organizacija penzionera.

Oni koji koriste ugalj su se ovog leta našli u nemalom problemu, pošto na većini stovarišta vlada nestašica ovog energenta. Kada se izvesne, po pravilu manje količine i pojave u slobodnoj prodaji, cena od 8.500 dinara za tonu lignita, 9.500 za ugalj „stanari“, 13.500 za sušeni ili čak 14.000 za tonu uglja „banovići“ deluju potpuno obeshrabrujuće za korisnike ovakvog energenta, koji su, kako svedoče i na samim skladištima, obično u poznijim godinama i sa skromnim primanjima.

U tržišnoj borbi za mušterijama, legalne somborske drvare i skladišta dodatnu muku muče zapravo najviše sa „divljim“ prodavcima ogrevnog drveta, koji, njihova je procena, mesečno isporuče Somborcima oko 25 kamiona sa nekih 1.200 kubika raznog drveta. Ova nelegalna prodaja gotovo trenutno, na nekoliko dana „zablokira“ prodaju na registrovanim skladištima, koja uredno plaćaju sve državne dažbine, te ih opet neminovno prebace kroz cenovnik krajnjim potrošačima.

- Kako je moguće da neregistrovani prodavci nesmetano i bez ikakve kontrole prevale ogroman put od, na primer, Novog Pazara do Sombora i ovde sa kamiona, potpuno nelegalno, prodaju drvo koje nema, za nas obavezujući, čekić-pečat šumara - pitaju se ovdašnji registrovani prodavci ogrevnog drveta, naglašavajući da je susedna Subotica, rigoroznim inspekcijskim nadzorom, vrlo brzo stala u kraj „divljim“ prodavcima iz šumovitih krajeva Srbije i Bosne i Hercegovine.

Kako je sve veći problem upravo takvom sloju stanovništva da pronađe nekog ko će da iscepa njihova, teškom mukom plaćena, drva ili unese ugalj u šupe, sve veći broj njih se odlučuje za novi oblik grejanja, odnosno prelazak na grejanje na pelet. Doduše sa cenom od 200 evra za jednu tonu ni ovaj energent se na prvi pogled ne čini previše dostupan, ali ako se ima u vidu da je njegova upotreba daleko pogodnija za starije i nemoćne, pri čemu i ne zahteva obaveznu kupovinu svih količina ođednom, pelet za ogrev postaje sve traženija roba u Somboru. Pošto je ovo cena za pelet pravljen od otpadnog tvrdog drveta, dodatno se može uštedeti ukoliko se domaćinstvo odluči za kupovinu peleta proizvedenog od slame soje, koja ima izuzetnu kaloričnost, a pride se sve češće proizvodi u samom Somboru, pa mu nižu cenu od 120 evra diktiraju i minimalni troškovi transporta.

Tekst i foto: M. Miljenović