Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Kulturna manifestacija Čuvarkuća u Donjem Tavankutu

02.10.2019. 19:04 19:08
Piše:
Foto: Čuvarkuća

DONJI TAVANKUT: Deseta stanica u okviru projekta „Čuvarkuće”, kulturne manifestacije koju organizuje Fondacija 021 iz Novog Sada, bilo je malo, bajkovito mesto na severu Bačke, nadomak Subotice – Donji Tavankut.

Program je u subotu održan istovremeno sa Tavankutskim festivalom voća, koji organizuje Hrvatsko kulturno-prosvetno društvo „Matija Gubec”. Ovaj spoj tradicije, poljoprivrede, gastronomije i kulture okupio je brojne izlagače i posetioce.

U Galeriji prve kolonije naive u tehnici slame otvorena je izložba slika „Čuvarkuća“ koje su nastale na likovnoj koloniji održanoj na „Salašu 137”, gde su vrsni umetnici stvarali na temu multikulturalnosti Vojvodine. Izložbu je otvorila istoričarka umetnosti i predsednica Galerije prve kolonije naive u tehnici slame Ljubica Vuković Dulić, rečima da je „Čuvarkuća” u ovo mesto donela novi vid likovnog izražavanja koji u Galeriji slika od slame do sada nije bio predstavljen.

- Ono što povezuje ove likovne grane jeste upravo ono što naša Vojvodina znači, a to je mnoštvo kulturnih zajednica. Multikulturalnost koja nas povezuje vidljiva je upravo na ovim slikama, a možemo je prepoznati i na slikama od slame, ali sa jednom drugačijom poetikom – rekla je Ljubica Vuković Dulić.

Organizovano kulturno delovanje u Tavankutu postoji još od 1927. godine. Posebno je aktivno HKPD „Matija Gubec“ koje datira od 1946. godine, koje se vremenom otvorilo za nove projekte. Festival voća koji se godinama održava na Etnoslašu „Balažević“ jedna je od tih aktivnosti, a to je prilika da se predstave poljoprivredni proizvodi sa tavankutskih njiva, te proizvodi starih zanata i autentične rukotvorine. Tako je bilo i ovoga puta. U kulturno-umetničkom programu uz domaćine učestvovali su KUD „Branko T. Radičević” iz Bečeja, te KUD Petefi Šandor.

U selu gde većinom živi stanovništvo hrvatske nacionalnosti, po poslednjem popisu ima ukupno dve hiljade stanovnika. Žuta peskovita zemlja daje izuzetno kvalitetno voće, a mladi ovde rado ostaju i zasnivaju porodice, jer nasleđuju zemlju i voćnjake, imaju nešto svoje na čemu rade.

- Mene u Tavankutu pre svega drže entuzijazam mladih ljudi koji su aktivni u HKPD „Matija Gubec“. Mi kao mlađa generacija, imamo osećaj da bismo trebali da dalje razvijamo zajednicu, da nam fokus nije više samo na folkloru i tradiciji, već se okrećemo ka inovacijama, pa smo društvo usmerili u pravcu turizma i promocije našeg sela - objašnjava Dubravko Bilinović, u ime organizatora Festivala voća. 

Povodom „Čuvarkuće” predstavljena je knjiga o starim bunjevačkim jelima „Sa šporelja u majkinoj kujni“ koju je napisala Hilda Hajnrih, sa željom da iza sebe ostavi delo koje čuva i bunjevački jezik i nekadašnja jela. Tavankut je, kaže, specifičan po tome što se nekada tačno znalo šta se jede koji dan, pa tako sredom i petkom nije bilo mesa na trpezi. Kao karakteristična jela za sever Bačke izdvaja zlatnu čorbu od morkače, krompiraču i lakumiće.

Posetioci manifestacije uživali su u bunjevačkim igrama, autentičnosti narodne nošnje, laganim zvucima tambure i mirisu sveže obranih jabuka sa peskovitih njiva. Meštani su se dokazali kao srdačni domaćini.

- Ovde turisti mogu probati proverenu voćnu tavankutsku rakiju i kvalitetno belo vino. A to sve se uvek začini dobrim tamburašima i kulturnom baštinom u izvornom obliku - naglašava predsednik HKPD „Matija Gubec“ Ladislav Suknović i zaključuje:

- Da je Tavankut zaista „misto di sunce grli Bačku“ uverićete se ako odete na salaše i vidite suton tokom leta, ali i u proleće i jesen kada su oranice skroz ravne i kada nema ničega. Tada vidite ogromno sunce koje je poput jedne velike vojvođanske bundeve, vidite koliko njegovi zraci grle oranicu, grle ceo Tavankut.“

V. H.

 

Piše:
Pošaljite komentar