Kuleni Vojnović iz Kuzmina i Lemaić iz Šida apsolutni pobednici Sremske kulenijade u Erdeviku

Tradicionalnu manifestaciju je u subotu, po izuzetno prijatnom toplom vremenu posetilo više hiljada gostiju sa svih strana, a u hladovinu prekrasnog stoletnog parka u centru sela, pored kulena namamili su ih i mirisu raznih gurmanluka i ponuda na štandovima oko 200 izlagača iz mnogih mesta. 

Izuzetno ugodnim potvrdio se slogan erdevičke manifestacije “U zagrljaju kulena i vina”! Zadovoljstvo zbog uspeha svečano otvarajući manifestaciju, istakao je predsednik šidske opštine Zoran Semenkvić. 

Organizatori takmičenja za proizvođače kulena zadovoljni su bili odzivom registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, preduzetnika i privrednih društava koji se bave preradom mesa, na ocenjivanje su dostavili 73 uzorka.

- Sremska kulenijada je izrasla u jednu od najznačajnijih i najposećenijih manifestaicja u Sremu i ima sve veći značaj u promovisanju privrednih i turističkih potencijala Srema u našoj zemlji i regionu, a sremski kulen je postao naš prepoznatljiv brend - ističe Predrag Mujkić, direktor Regionalne privredne komore Sremskog upravnog okruga.

Uz podršku lokalne samouprave opštine Šid, Kulturno obrazovnog centra i Turističke organizacije opštine Šid, kao i domaćina iz Mesne zajednice Erdevik, manifestacija je i ovog puta bila magnet za brojne posetioce. 

Komisija u kojoj su bili dr Branislav Šojić, dr Milenko Berić i dr Slaviša Stajić, predano je ocenjivala uzorke po spoljnom izgledu, izgledu preseka, konzistenciji i čvrstoći odreska, mirisu, ukusu i boji kulena. 

Za apsolutne pobednike proglašeni su, u kategoriji kulena u prirodnom kata omotaču „Kulen Vojnović„ poljoprivrednog gazdinstva Nenada Vojnovića iz Kuzmina, dok je u uzanom punjenju najbolji „Kulen Lemaić K&M” iz poljoprvrednog gazdinstva Mladena Lemaića iz Šida. 

Osim komisije za stručno ocenjivanje kvaliteta kulena, uzorke pristigle iz poljoprivrednih gazdinstva, preduzetnika i privrednih društava  ocenjivali su i profesionalni kuvari. Žiri kuvara najboljim je ocenio „Kulen Vojnović„ iz Kuzmina. 

- Mi smo već duži niz godina u samom vrhu tako da smo navikli na priznanja, jer pre dve nedelje smo bili apsolutni šampioni na Novosadskom poljoprivrednom sajmu, pa smo kvalitet samo potvrdili i na ovoj Sremskoj kulenijadi. Objedinili smo dve najprestižnije šampionske titule međ proizvođačima kulena u Srbiji - veli Saša Vojnović koji zajedno s bratom Nenadom doprinosi da njihov kulen I durgi suhomesnati preoizvodi imaju izuzetan kvalitet. 

Porodica Vojnović ima zaokružen celokupan proceš proizvodnje od njive do trpeze, jer sami proizvode hranu za tov 150 svinja, sve sami prerade i prodaju. 

U kategoriju poljoprivrednih gazdinstva za najbolje kulene u kata punjenju nagrade su pripale Jovanu Miščeviću iz Vašice, Nenadu Vojnoviću iz Kuzmina  i Emiliji Jeremić iz Martinaca, a za kulen u uzanom punjenju Mladenu  Lemaiću iz Šida, Vladimiru Ymuri iz Sremske Mitrovice i Spomenki Slavkić iz Martinaca. 

U konkurenciji preduzetnik počasti u obe vrste punjenja kulena u prirodnom kata i uzanom omotaču pripale su Mesnici „Dača deluks” iz Sremske Mitrovice. Kod kata punjenja druga nagrada pripala je „Lođinoj preradi” iz Martinaca i treća „Lemaić K&M” iz Šida. U uzanom punjenju drugoplasirana je Prerade mesa Aleksandra Repajića iz Vašice a trećeplasirana iz „Lođine prerade”. 

Prvi put na Sremskoj kulenijada ocenjivani su i kuleni proizvođača van administrativne teritorije Srema a priznanje je pripalo proizvodu preduzetnika Nikole Maksimovića iz Valjeva. 

Pored proizvođača kulena iz Srema, svoje proizvode koji se pripremaju na tradicionalan način posetiocima su nudili proizvođači iz Bačke: Lemeškog kulena iz Svetozara Miletića, Slovačkog kulena iz Bačkog Petrovca, koji se spravljaju na sličan način ali uz neke specifičnosti u odabiru i dodavanja začina. Karol Horvat iz Bačkog Petrovca se bavi preradom mesa i proizvodnjom kulena od 2005. godine, od 60 do 70 tovnih svinja iz sopstvenog gazdinstva. Kaže da je bolja računica da sve preradi u kulen, kobasice i druge proizvode u preeduzetničkoj radnji, nego da tovljenike prodaje drugima po niskoj ceni. 

Milorad Mitrović­