Kreativna radionica u Temerinu čuva tradiciju Srba i Mađara

U ovoj priči, tridesetak žena iz temerinske opštine udružilo se pre skoro 13 godina. Napisale su projekat očuvanja starih zanata kroz vez i preko konkursa na koji je pristiglo preko 90 različitih ideja, baš je njihov odabran među četiri najbolja. Tada su nosile naziv Aktiv žena Bačkog Jarka, ali nakon par godina oformile su Kreativnu radionicu, nastavljajući do danas da stvaraju unikatne rukotvorine. 

Kako kaže predsednica Kreativne radionice Bosa Vukotić, od samog početka su nasledile prostorije bivše škole, jer je na tom mestu, u Novosadskoj ulici 352 nekada bila Škola za krojače. Sada ih i Opština podržava u njihovoj nameri da očuvaju tradiciju i kulturu kako Srba tako i Mađara, a one su zadovoljne što imaju sve uslove za stvaranje.

- Ima nas oko 20 članica i ovde su žene iz Temerina, Bačkog Jarka, Siriga i Gospođinaca - priča Bosa Vukotić. - Osim starijih gospođa ima i mlađih članica koje žele da nauče stare veštine. Istina je da smo počele sa vezom i od tada radimo i mađarski vez, vremenom smo počele da radimo i heklanje, štrikanje, da pustujemo vunu, a dekupaž najviše radi naša članica Gordana. Pet naših žena završilo je obuku za tkanje koju je orgnaizovao Muzej Vojvodine, pa smo kupile i dva razboja. 

Na police prostorija poređane su tegle sa napravljenim kariranim poklopcima, u kojima se nalaze medenjaci različitih oblika i ukrašenih površina u različitim bojama. Izgledaju tako lepo da se postavlja pitanje da li su jestivi, a Marija potvrđuje „Naravno da su jestivi, pravimo ih sa puno ljubavi”. Prošle godine ukupno su napravile preko 25.000 medenjaka. 

Počele su sa izradom čestitki i mnogo se ponose onima koje su uradile za „Virtus” nagrade. Napravile su čak hiljadu komada za desetak dana. Zatim su počele da vezu posteljine. Za vreme pandemije, više od 2.000 maski je napravljeno za decu, ali i odrasle. U radionici imaju i usluge šivenja. 

- Radim i zidne slike tehnikom slikanja iglom, s obzirom na to da vezem raznobojne forme cveća - priča nam Marija Kalmar, koja je inače penzionisana stomatološka sestra i članica skoro od osnivanja. -  Nije ništa teško, radim za sebe i nikada ne beležim vreme, jer mi nije bitno. Ponosimo se svime što radimo i ne kažemo da su naši radovi posebni, ali se razlikuju od ostalih. Radimo sa školom, obučavamo decu za vez, te smo imali dosta radionica. 

Ceo prostor krase rukotvorine žena, a svakom posetiocu je lako da zapazi raznovrsnost radova, od kapa, šalova, rukavica, do jastuka, posteljine, yempera, kecelja, tašni, stolnjaka i nadstolnjaka. Posebno se ističu pojasevi ulepšani vezenim cvetovima, koji kao ukrasi vise na ogledalu, a sasvim su dovoljni da razbiju jednolične boje haljina.

- Naše rukotvorine su na prodaju, ali nažalost malo je zainteresovanih - požalile su nam se Bosa i Marija, rekavši da ljudi uvek imaju preče troškove. - Zavod za ravnopravnost polova inače organizuje Sajam ženskog stvaralaštva i tamo smo svake godine i na brojnim drugim manifestacijama. Stigle smo čak i do Italije, nosile naše rukotvorine i mogu reći da tamo lepo reaguju na našu ponudu. Krećemo se svuda, a u zadnjih par godina se kod nas organizuje Noćni bazar pa i tu izlažemo. 

Materijal nabavljaju zahvaljujući Opštini Temerin, preko projekata koje i dalje revnosno pišu. Uz to dodaju i novac od prodatih dela.  Takođe pišu projekat za obuke dece u školi, pa su tako krenule od predškolskog uzrasta. 

I. Bakmaz