Kraft - piva Branka Popovića iz „Ravangrada” sve češća u bircuzima i marketima

U međuvremenu, posao su preuzele velike korporacije, poput glasovite, Somboru obližnje Apatinske pivare, ali poslednjih godina se vraćaju male kraft - pivare, pa se u poduhvat upustio i mladi Somborac Branko Popović, čija je „Ravangrad pivara” sve češća u šankovima barova i na policima marketa.

– Osnovna razlika između zanatskih, kraft - piva, i komercijalno najzastupljenijih na našem tržištu, ali i svetskom, u tome je što su naša piva gornjeg vrenja, dok su uobičajena, rasprostranjena, donjeg, odnosno lageri – precizno objašnjava razliku Branko, gotovo golobradi tehnolog, koji od Sombora, makar u svetu pravih ljubitelja zanatski stvorenih piva, u poslednjih nekoliko godina pravi prestonicu dostojnu nemačkih, austrijskih i čeških uzora.

– Osnovna receptura je zapravo ista, ali samo vrenje vode, pivarskog ječma, tj. slada, hmelja i kvasaca se kod nas odvija u gornjim zonama posuda, pa otuda i razlika u ukusu – naglašava Branko tajnu kraft-pivarstva koje je poslednjih nekoliko godina procvetalo u Srbiji.

Baviti se tom vrstom obrade ječma i hmelja, kojima Srbija i, napose, Vojvodina obiluje, pravi je podvig jer su i pivopije odavno usvojile sva pravila mejnstrim proizvodnje, ali i to se polako menja.

– Sve više ljudi pivo ne doživljava kao obični napitak, već od njega očekuju i posebnost, dok giganti pivarske industrije, koji se, bez izuzetka, orijentišu na lager-piva, pažljivo prate šta rade kraft-pivare u svakoj zemlji i, u skladu sa svojom poslovnom politikom, često učestvuju u kupovini malih, zanatskih pivara ne bi li i tako osvojile deo tržišta – pokušava Branko da „raščivija” pravila svetski globalne ekonomske utakmice.

Poput vinoljubaca, i oni skloni pivu su posebno osetljivi prema lokalnim proizvodima, pa se kraft-pivari trude da i brendiranjem svoje robe demonstriraju zavičajnost. Tako su i proizvodi „Ravangrad pivare”, koja je ime dobila po čuvenom toponimu Sombora ovde rođenog Veljka Petrovića, jednog od najvećih srpskih prozaista, u skladu s mesnim slengom pa je jedan od naziva i „penal”, isključivo lokalni izraz za nešto što je bez premca kvalitetno.

– Zbog relativno malih količina koje proizvode kraft-pivare, kao i tehnoloških procesa, ona ne mogu da se, kod samih klijenata, cenovno mere s lager - proizvodima međunarodnih koncerna, ali, recimo, Belgija, poznata po svetski rekordnom broju kraft-pivara, najveći deo turističke privrede vezuje upravo za tu granu zanatstva, pa ga podržava i državnim merama – kaže mladi vlasnik i glavni tehnolog „Ravangrad pivare”.

Pošto su kraft - pivare u Srbiji novijeg datuma, sasvim očekivano, suočavaju se s preprekama i predrasudama, koje ipak postepeno uklanjaju.

– Sve su češće državne kreditne i linije subvencionisanja te vrste proizvodnje, što je za svaku pohvalu – uostalom, i mi smo, poput mnogih naših kolega, koristili i pomoć Razvojnog fonda, ali problem je i zakonodavno izjednačavanje nas malih zanatskih pivara s moćnim međunarodnim pivarskim gigantima kao što je „Hajneken”. Jednostavno, ne možete imati jednaku akciznu i poresku politiku kad su u pitanju najveće srpke pivare u vlasništvu svetskih kompanije i male zanatske, kraft-pivare koje su u povoju – nije bez problema ni ta vrsta srpskih preduzetnika „uvezanih” s primarnom poljoprivrednom proizvodnjom, koja se u Srbiji često imenuje za stratešku prednost u odnosu na ostatak sveta.

– Pride, osnova proizvodnje je ječmeni slad, i dok „klasične” pivare koriste bezmalo istu vrstu proizvodenu u ogromnim količinama, kraft

- pivari su vezani za posebne vrste slada, ali i hmelja, pa bi bilo pametno da država subvencioniše ili na drugi način pomogne otvaranje manjih, specijalizovanih sladara i zasnivanje proizvodnje posebnih vrsta pivarskih ječmova, koje mi trenutno možemo nabaviti jedino iz inostranstva – vajka se Popović.

Milić Miljenović