Kotrljanje ravnicom: Prodaja belog luka najveća je muka

- Nažalost, nemamo dovoljno vode u kanalima u ataru našeg sela, iako se trudimo da preko lokalne samouprave opštine Čoka i Vodoprivrendog preduzeća DTD „Gornji Banat“ iz Kikinde obezbedimo vodu u našim kanalima. Postoje obećanja za spajanje oko sela kanalskom mrežom područje Tisa-Zlatica-Tisa. Puno očekujemo od toga da ćemo imati mogućnost za navodnjavanje - kaže Robert Koso.

On ukazuje da je sada problem, da ukoliko se želi ispoštovati plodored, proizvođači belog luka tek svake treće godine mogu zalivati useve. Pa, kome se baš u tom periodu potrefi i posreći da može koristiti veštačku kišu, jako dobro prolazi, a kada usev pogodi suša prinosi su osetno slabiji.

Rod vrbičkog prolećnog belog luka, koji ima sertifikovano gergrafsko poreklo, ove sezone je zbog suše umanjen za 30 do 40 posto.

- Pored suše pogodio nas je i grad, baš samo naše selo i baš taj deo atara gde svi sadimo beli luk. To je donelo dodatne probleme - ukazuje Koso.

U ataru Vrbice petnaestak proizvođača ovog mesta beli luk uzgajaju na oko 30 hektara.

- Nekada Vrbičani ne da su više proizvodili belog luka i po tome bili poznati širom bivše Jugoslavije, nego je selo imalo i znatno više stanovnika. Onda je gotovo svako gazdinstvo imalo bar četvrt jutra pod belim lukom, a oni koji su istrajni sada ga uzgajaju na jutro, jutro i po ili većim površinama. Vrbica danas ima manje od stotinu stanovnika, pa zato što nema dovoljno radne snage polako se okrećemo mašinskoj sadnji. Ali, trudimo se da onaj deo koji je neophodno ispoštovati elaborat o sertifikaciji geografskog porekla, sadimo ručno - objašnjava Koso.

Ručna sadnja belog luka je prilično težak posao i zahteva dosta vrednih ruku. Međutim, Koso napominje da će zbog nedostatka radne snage uskoro svi taj deo posla obavljati mašinski.

Prodaja vrbičkog belog luka, koji prema svim pokazateljima ima daleko bolja svojstva nego uvozni, najveća je muka proizvođačima iz Vrbice. Ove jeseni beli luk na veliko se prodaje za 2,40 do 2,50 evra po kilogramu, a uz dodatno angažovanje razmeravanjem na pijačnim tezgama ili pletenjem u venčiće postiže se nešto bolja cena. Međutim, vrbički beli luk uglavnom i ne stiže na okolne pijace, ili u veoma malim količinama, ali ga možda ima na pijacama u Leskovcu, Šapcu, Beogradu i delom u Bosni, jer se proizvođači uglavnom oslanjaju na stare kupce, koji znaju da cene kvalitet čena belog luka sa severa Banata.

-Sertifikacija o zaštiti geografskog porekla vrbičkog prolećnog belog luka, za sada nam nije donela gotovo ništa. Jer, nakupci ne cene sertifikaciju, niti hoće i mogu to da plate, a neki veliki kupci nisu se do sada pojavili. Ovako, to svuda lepo zvuči i izgleda, a korist od sertifikacije tek očekujemo u budućnosti – Robert Koso

- Proizvodnja belog luka zahteva veliko ulaganje, pa ako se sve radi sa nadničarima skoro je postala neisplativa. Za jedno katastarsko jutro potrebno je obezbediti 400 do 500 kilograma semenske robe, koja staje 3,50 do četiri evra po kilogramu, a povrh toga treba moliti boga da bude i kiše. Da se pod belim lukom zasadi jedno jutro nekada je trebalo oko 20 nadničara, a u sadašnjim okolnostima potrebno je najmanje 30 pa i 35 manje vičnih nadničara. Tome treba dodati okopavanje, prskanje, vađenje, vezivanje i čišćenje. Kada se sve sabere, potrebno je samo nadničarima dati preko 3.000 evra, da bi beli luk bio u džakovima spreman za prodaju. Nadničare obezbeđujemo iz susednih sela iz Mokrina, Banatskog Aranđelova i Crne Bare. Seme nemojte ni računati, jer onda nemojte ni početi proizvodnju. Svi imamo nasleđeno seme, svako sebi svake sezone za narednu sadnju bira najbolje glavice i čena. Da je tako jednostavno, svi bi gajili beli luk - objašnjava Koso.

Da bi proizvodnja belog luka u ataru Vrbice bila profitabilnija, Koso smatra da bi na prvom mestu trebalo omogućiti navodnjavanje i na neki način obezbediti siguran plasman.

- Obezbediti siguran plasman belog luka, možda je teže nego stvoriti veštačku kišu - uveren je Robert Koso.

Udruženja poljoprivrednih proizvođača „Vrbički prolećni beli luka“ iz Vrbice je neprofitno udruženje koje se ne bavi trgovinom belog luka, nego samo nastoji da na prigodan način marketinški afirmiše proizvodnju belog luka koja u njihovom selu ima viševekovnu tradiciju. Upravo to je rađeno i na proteklom Novosadskom poljoprivrednom sajmu.

- Sertifikaciju i zaštitu geografskog porekla vrbičkog prolećnog belog luka, kao i svu edukaicju proizvođača radimo zajedno, a svako svoju robu prodaje kako zna i ume i po ceni koju uspe da postigne, odnosno, za koliko mu se isplati - zaključuje Robert Koso.   

M. Mitrović