KOTRLJANJE RAVNICOM Krava Duška otelila četvorke

- Krava Duška nas je zaista obradovala, mada je telenje koje smo sami obavili bilo prilično „gusto“, ali smo nekako izgurali i sve prebrodili.  Posle prvog i drugog teleta, sa trećim je bilo malo komplikacija jer sam ga morao oživljavati, a kada je na svet došlo i četvrto, sve je bilo u redu. Telenje sam obavio bez veterinara uz pomoć ukućana. Duški ima pet godina i ovo joj je treće telenje. U prva dva telenja nas je obradovala blizancima, tako da smo s njom izuzetno zadovoljni - ispričao je nosilac poljoprivrednog gazdinstva Siniša Nadrljanski.

Siniša pojašnjava da je krava Duška veštački osemenjena, o čemu je brinula Veterinarska stanica „Teslić“ iz Trešnjevca, čije usluge koriste jer je u gazdinstvu umetičeno više od 40 goveda različitog uzrasta.

Prilikom posete gazdinstvu na okupu su bile tri generacije porodice Nadrljanski, koje zajednički složno obavljaju sve poslove. Pod budnim okom oca Milivoja Miše Nadrljanskog (74) i majke Zorice, najveći deo posla uz nosioca gazdinstva Sinišu (36) obavlja stariji brat Dragan (43), za ispomoć su prispela i njegova tri sina, ali vredne su i snajke.

- Do sada su i u našim stajama krave imale blizance, znamo da je u poslednje vreme po tri teleta bilo u dva gazdinstva u Sanadu, ali ove naše su prve četvorke, po dva muška i ženska teleta. Telad je još mala i nejaka, tek su došli na svet pa se trudimo oko njih da ojačaju, a pomažu mi unuci. Dva muška teleta smo nazvali Kića i Mića, a ženska se zovu Mirna i Mica, jer sva goveda koja držimo imaju svoja imena - objašnjava Zorica Nadrljanski.

Domaćini iz Sanada posle napornog telenja brinu o kravi Duški, koju je donošenje na svet četiri potomka prilično iscrpelo. Siniša ističe da ona u proseku daje 25 do 30 litara mleka dnevno, tako da ga ima za podmladak, a ako zafali i dodaće se što je potrebno.

- Imamo na muži 17 krava, a na farmi ukupno preko 40 goveda. Obrađujemo oko 70 hektara zemlje, od čega je polovina u našem vlansištvu dok je druga polovina državna zemlja koju smo u arendu dobili po pravu preček zakupa po osnovu stočrstva kojim se bavimo. Ja sam više posvećen proizvodnji na njivama i farmi, a brat Dragan je automehaničar i specijalizovao se za mehanizaciju. Dnevno Kikindskoj mlekari isporučujemo 300 do 350 litara mleka, ili oko 10.000 litara mesečno. Za litar mleka postižemo cenu od 30,50 dinara plus premiju od države. Isplata malo kasni, ali nadamo se da će se situacija popraviti - optimista je Siniša Nadrljanski.

Stočnu hranu Nadrljanski obezbeđuju iz sopstvene ratarske proizvodnje za ishranu muzara, uvek se u tovu drži i nekolicina bikova, a prodaju se i junice. Jer, kako napominje Siniša, novaca uvek treba za ulaganje u proizvodnju i popravljanje uslova za rad u gaz­din­stvu. Utovljena junad završava u klanicama direktnom prodajom ili preko nakupaca. Upravo su pre četiri-pet dana isporučili tri utovljena juneta. Veli, da se cena  malo popravila jer su postigli 2,10 evra po kilogramu, dok za škart krave plaća 1,30 do 1,40 evra za kilogram. Godišnje isporučuju i 100 do 150 tovnih svinja, ali ukazuju na poznatu situaciju sa krizom u svinjarstvu ubog niske otkupne cene tovljenika. 

Ove sezone u ratarskoj proizvodnji zastupljeni su kukuruz, pšenica, ječam, suncokret, detelina i soja, a lane je bilo i uljane repice.

- Imamo sopstvenu presu za hladno ceđeno ulje tako da sami pravimo biodizel, što nam je jeftinije nego da se dizel gorivom za mehanizaciju snabdevamo na pumpi. Moramo da se snalazimo da bi ukupna računica i ekonomičnost gazdinstva bila povoljnija, inače ne bi mogli opstajati. Posla u poljoprivrednom gazdinstvu kao našem, gde su zastupljeni i ratarstvo i stočarstvo ima svakodnevno, nema predaha ni nedeljom, praznikom i svecima. Spremamo se za žetvu ječma na pet i pšenice na 20 jutara. Falilo im je malo kiše u vreme nalivanja zrna pa će kvalitet biti malo lošiji, ali nadamo se prosečnim prinosima - kaže Siniša. 

Kuće i farma članova porodice Nadrljanski izlaze na dve sanadske ulice i dolmu prema Tisi, zainteresovani su da imanje prošire, ali Dragan ukazuje da za razliku od ranijeg perioda sada u selu gotovo da i nema praznih kuća.

- Pre petnaestak godina na prodaju je bilo oko 30 kuća, ali većina je prodata meštanima i porodicama koje su došle sa strane, iz Vršca, okoline Niša, pa i iz Ukrajine. Život u Sanadu nije loš, ali najveći problem je za mlade jer nema ni kafića, ni kafane. Okupljaju se u Kulturno umentičkom društvu „Vuk Karayić“ i Fudbalskom klubu „Jadran“, ali u večernje izlaske idu na stranu u Sentu, Čoku, Novi Kneževac i Kanjižu - napominje Dragan Nadrljanski.

Od mehanizacije gazdinstvo porodice Nadrljanski raspolaže sa četiri traktora, kombajn za ozime žitarice, berač za kukuruz, prese, sejačice i sve druge neophodne priključke. U raspodeli posla o mehanizaciji brine Dragan, po struci automehaničar. On i supruga Daliborka su zaposleni u Senti i za sada uspevaju na dva fronta, a Dragan u sezoni drugima pruža i usluge mehanizacijom, tako da nije lako. Veli da svi dosta rade, ali da je zadovoljan, ali da bi bilo dobro da je još bolje.

- Imamo jedan traktor koji nam je dedovina sa majčine strane, star je četiri decenije, radili smo mu generalku dva puta i još nas dobro služi, ali i traktora novije generacije. Hoćemo da uzmemo još jedan jači traktor od 105 do 110 konja, pa ćemo videti kako ćemo i kada to postići. Sada ulažemo u izgradnju novog izmuzišta. Hoćemo taj deo da osavremenimo, da nam bude

lakše, a u planu je i ulaganje u automatsko izđubravanje. U gazdinstvu mora uvek da se ulaže da bi se išlo u korak sa savremenim dostignućima u poljoprivrednoj proizvodnji. Imam tri sina Marka (19) , Borisa (17) i Ognjena (11). Marko hoće na studije u Novi Sad, a Boris je veoma zainteresovan za poljoprivredu, tera traktore a on i Marko na farmi baki najviše pomažu oko muže krava - saznajemo od Dragana Nadrljanskog.

Tekst i foto: Milorad Mitrović