KOTRLJANJE RAVNICOM Autentični sklad kraj jezera Moharač

U zahtevnom vinogradarskom poslu i vinariji usavršavaju se svi članovi porodice, osavremenjuje se oprema i zaokružuje vinska priča uz zasade vinove loze u okolini jezera Moharač.

Mama Mira i tata Željko su zaduženi za proizvodnju grožđa, okupljanje radnika i održavanje vinograda, što rade već. Vinograd ne traži gospodara, nego dosta vrednih ruku, a u procesu koji teče, sin Bojan procenjuje da se njegovi roditelji dobro snalaze i tu viniogradarski podmladak nema primedbi…

Brat i sestra Bojan i Bojana su se u porodični posao uključili sa diplomama stečenim na Ekonomskom fakultetu u Novom Sadu. Bojan je trenutno na master studijama, ali je na sebe preuzeo brigu oko proizvodnje vina i usklađivanje sa ugostiteljskim i turističkim delom ponude. Sestra Bojana je zadužena za funkcionisanje ugostiteljske ponude, a u sezoni pomaže i u proizvodnji vina.

U vinogradarstvu i vinarstvu uvek ima posla i uvek nedostaje kvalitetne radne snage i kontinutet, da ne mora svake godine iznova da se obučava, a takve radne snage je sve manje. Porodica Brestovački je nakon tri godine odustala od proizvodnje kornišona za izvoz, baš zbog nedostatka radnika, jer im je prioritet vinogradarstvo, vinarija i ugosititeljsko turistička ponuda.

– Kada sam se upisivao na fakultet nisam se bavio proizvodnjom vina, ali sam se pronašao u vinarstvu. Volim da eksperimentišem, volim da se igram i radim nešto što ne mora da bude svake godine isto, čak i ako je berba istog dana, ista sorta grožđa i različiti tankovi, može biti različito vino. To je malo stvar rizika, ali mislim da dobro plivam u tome. Što je najbitnije uvek sebi postavljam nove ciljeve od kvaliteta vina do boca, etiketa i čepova, trudim se da napredujem – kaže Bojan Brestovački.    

Vina se spravljaju isključivo od grožđa iz sopstvene proizvodnje koje se pažljivo bira, kako bi se postigao što bolji kvalitet. Prošla godina je bila dosta dobra, što se tiče vinograda i grožđa, uz manje poteškoće u proizvodnji vina jer su bila sa visokim sadržajem alkohola zbog sunčane godine, pa i visokim kiselinama u jednom periodu. Zbog toga se morala pomerati berba, bilo je i dosta proteina u vinu kod nekih sorti i teško se bistrilo, ali sve je održano pod kontrolom da bi vina u bocama bila vrhunskog kvaliteta.

U vinogradu je sezona dobro krenula, a  Brestovački imaju i sve više gostiju u vinskoj kući. 

– Naš cilj je i puno nade polažemo u ugostiteljski deo uključivanjem u turističku ponudu. Korona je prethodne dve sezone poremetila tokove i u vinarstvu, jer su se promenili tokove prodaje, tako da nam je cilj da ljudi dođu ovde kod nas u naš vinograd u našu vinsku kuću, da vide gde nastaju grožđe i vino, da uživaju ne samo u vinima nego i u kulenu i drugoj hrani po kojoj je Srem poznat, a i da udišu čist vazduh sa južnih padina Fruške gore – kaže Bojan Brestovački.

U Vinariji „Brestovački“ zadovoljni jer su u dane vikenda kapaciteti vinske kuće uglavnom popunjeni, gostiju sve više ima i radnim danima. Rado navraćaju gosti iz okoline, Beograda i Novog Sada, ali i iz Bosne i Hercegovine i drugih zemalja...

–Trudimo se da degustacije koje priređujemo za goste budu zanimljive, pa uz čašice kvalitetnih vina i rakije i zalogaje domaće sremske hrane ispričamo zanimljivosti o vinariji, da iz prve ruke čuju o proizvodnji, kako sve teče i nastaju vina. Nije dovoljno samo imati grozd i bocu i pucnuti prstima, nego treba uložiti dosta rada, znoja truda, energije, znanja i iskustva, pa kada se u sve uklopi porodična priča i tradicija može da se postigne kvalitet i poslovni uspeh. Ljudi prepoznaju kvalitet pa nam se ponovo vraćaju sa svojim prijateljima – uverava Bojan Brestovački, napominjući da ima dosta ljubitelja vina, koji poznaju vina i traže nešto određeno od sorti.

Vinarija „Brestovački“ poznata je i po tome što je među prvima vino počela da obogaćuje listićima zlata!

- U vino smo počeli da dodajemo 23-karatno zlato, misleći da će to biti samo za našu upotrebu u porodici, međutim kada su vinoljupci to videli na slikama postalo je interesantno. Kupuju ga najviše firme za proslave ili pojedinci za rođendane. Punimo ga u manje pa i boce od litar i po koja lepo izgledaju za poklon u nekoj korpi, a lepo je i kada se pije. Zlato je simbol prestiža i ljudi vole da dobiju tako nešto, domaće sa Fruške gore, a opet luksuzno i kvalitetno. Ljudi obično pitaju da li je to stvarno sa zlatom. U pitanju je čisto zlato i koliko u boci stvarno ima zlata. Listići su tanjušni zahvaljujući nano tehnologiji, tako da se ni ne osete kada se pozlaćeno vino pije. Gram čistog zlata obogati 30 do 40 boca zapremine 0,75 litre. To je jako mala količina zlata, ali jako lepo izgleda – objašnjava Bojan Brestovački.

Bojan je ispričao da onima koji ne znaju mnogo o vinima, priređuju degustacije pa da ih probaju i kažu šta im se najviše dopada. 

– To je pre svega naša autohtona tamjanika koja lepo miriše, sveža je aromatična muskatna sorta. U ponudi je i kapljica naše autohtone sorte grašac sa Fruške gore, zatim, polusuvi mirisni roze lepe boje i slatkastog ukusa koji više preferiraju dame i mladi, mada nisam pristalica te podele na muška i ženska pića. Vina koja meni najviše prijaju su sovinjon blank i neka oranž vina koja se spravljaju na tradicionalan način po tehnologiji crvenih vina, tako da su u ponudi i ova vina  koja su drugačija – objašnjava Brestovački.

Erdevik ima veći broj vinogradara okupljenih u udruženje, a na probirljivim vinskim putevima nekoliko registrovanih vinarija se dobro snalaze, među njima i Vinarija „Brestovački“. Vinarije korektno sarađuju, jer kako pojašnjava Bojan Brestovački, jedni drugima nisu konkurencije, pošto rade različite stvari, iako su u istoj branši. Porodica Brestovački je koristila podsticajna sredstva za nabavku mehanizacije radi unapređenja proizvodnje grožđa u vinogradu. Ta sredstva su dobro došla za kupovinu atomizera, frezera, mašine za zelenu rezidbu, ali i za opremu za navodnjavanje pošto su se bavili i povrtarstvom…

Tekst i foto: Milorad Mitrović