Kanjižani se potrudili i vratili sjaj dobrom, starom vašaru

Nakon prolećnog i letnjeg vašara, Mesna zajednica Kanjiža i JP „Komunalac“ su u nedelju priredili jesenji vašar, koji je po poseti i vožnji konjskim zapregama i fijakerima bio kao nekada.

- Puno nam je srce, jer u poslednjih deset i više godina ovaj vašar je bio najposećeniji. Tome su svakako doprineli sve bogatija ponuda izlagača, ali i manifestacije koje priređujemo u vreme održavanja vašara. Ovog puta priredili smo prvi „Konjički susret“ gde je došao veliki broj uzgajivača sa zapregama, špediterima i fijakerima. Na defileu sam izbrojao 117 konja, što odavno nije viđeno u Kanjiži – zadovoljan je predsednik MZ Kanjiža Robert Lacko.

Za učesnike su upriličena razna takmičenja, izbor najlepšeg fijakera, špeditera i najlepših konja, a za posetioce dobra je bila ponuda pečenja, paprikaša i drugih gurmanluka i poslastica. Oni su smatraju da je dobro što se čuva tradicija vašara i da dok je starih majstora, paprikaša i čilaša, vašar odumreti neće, jer je pravo mesto za susretanje ljudi i dobro raspoloženje.

Zanatsko pravljenje metli od sirka nekada je ovde bilo veoma rasprostranjeno. Kanjiška Metlara „Reform“ je izvozila metle širom Evrope, nažalost upropašćena je u postupku tranzicije, ali majstor Ferenc Kriška već više od šest decenija pravi metle, pa ih nudi na vašaru.

- Toliko naroda nije bilo na vašaru već više od cecenije – kaže Kriška. - Nadam se da će i ubuduće ponuda biti još bogatija i ljudi dolaziti na vašare. Osim mene još jedna porodica se bavi izradom metli. Kao penzioner radim na malo i po neku metlu prodam na pijaci i vašaru, da malo dopunim kućni buyet, a i dobro mi dođe održavanje kondicije zbog zdravlja. Ceo život sam radio sa sirkom i metlama, pa nastavljam dok sam živ i zdrav.

Majstor Kriška ukazuje da su sirkove metle bile potrebne i pre jednog veka, a potrebne su i danas, i uveren je da će tako biti i narednih stotinu godina.

- Ljudi sve više shvataju da je bolje koristiti sirkove metle od prirodnog materijala umesto onih od plastike. Budućnost je u kućnim potrepštinama od prirodnih materijala, a sirak se uzgaja na našim poljima – kaže Kriška.

Degustacija palačinki koje su se pekle na licu mesta i kolača od bundeva bila je humanitanrog karaktera, a prikupljeni novac je namenjen za potrebe dnevnog boravka osoba sa posebnim potrebama „Svetlosna barka“. Domaćice iz Kanjiže su razne kolače od bundeva pripremile za takmičenje. Prva nagrada za najbolju bundevaru pripala je Viktoriji Mari, druga Mariji Kočiš i treća Betini Rekecki.

Organizovan je i izbor najbolje rakije Kanjiže. Kruškovača Roberta Lerinca dobila je najviše ocene žirija i prvu nagradu. Drugo mesto pripalo je Jožefu Nađu za kajsijevaču, a treće Ani Vereš za višnjevaču. Posetioci koji su degustrirali palinke bili su jednodušni da žiri nije pogrešio, a Robert Lerinc je prezadovoljan je pobedom za kruškovaču, ali i što na vašaru vrvi od posetilaca, gde nudi svoje rukotvorine od drveta.

- Od drveta pravim sve od čačkalice, raznih polica, pa do kreveta, crtam i rezbarim u drvetu, tako da ima raznovrsne ponude za mušterije iz cele Srbije, a neki komad ode i u inostranstvo – kaže Lerinc.

Na kanjiškom vašaru bilo je ponude zanatske robe majstora čiji zanati odumiru, poput korparskog, četkarskog, ćurčijskog, kovačkog i još nekih starih retkih zanata. Cvećari su izneli svoju jesenju ponudu, bombonyije su takođe bile zastupljene sa poslasticama. 

Tekst i foto: M. Mitrović

(Tekst je deo projekta koji je sufinansiran od strane Opštine Kanjiža. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne

izražavaju stavove Opštine.)