Kamioni u centru i loš prevoz tište građane Inđije

S druge strane, meštani su pohvalili to što u ovom sremskom mestu još uvek ima dosta zelenila i što je puštena u rad brza pruga, pa su im kako kažu Novi Sad i Beograd sve bliži. Lokalna samouprava vodi računa o prioritetima u svim oblastima, što se ne mora uvek poklopiti sa željama svih građana.

- Potrebno je urediti potok u Inđiji. Pohvalila bih to što je sačuvano dosta starih stabala i ima zelenila. Moram vam reći da najviše volim moju Inđiju, jer je između Novog Sada, Beograda, Dunava i Fruške Gore – kazala nam je Miljana Krnjić, penzionisana profesorka srpskog jezika i književnosti.

U centru Inđije sreli smo i žiteljku iz Čortanovaca koja nam se požalila na gužvu u ovom sremskom mestu, ali i lošu autobusku liniju koja retko saobraća ka mestu gde živi.

- Prodala sam stan u centru Inđije i preselila se u Čortanovce kako bih produžila sebi život. Velika je gužva u gradu i meni to ne prija. Malo mi je do penzije ostalo. Bilo bi mi dosta lakše kada bi postojalo više polazaka ka Čortanovcima. Mada, kako je nekada u Inđiji bilo, sada je super, zaista se vidi pomak – kazala je, ne želeći da se predstavi, dok se Bransilav L. požalio na loše stanje trotoara  u centru Inđije, a koji se prostire do okolnih zgrada.

Pitali smo i predsednika opštine Inđija Vladimira Gaka koji su po njegovom mišljenju najveći problemi koji tište žitelje ovog sremskog mesta. On je rekao da svakodnevno i formalno ali i neformalno razgovara sa građanima, tako da ima prilike da čuje različite primedbe i ideje.

- Mnogo toga je urađeno i došli smo na nivo da niko više ne priča o velikim infrastrukturnim problemima. Naravno, pominje se veliki broj kamiona koji prolaze kroz centar grada i potreba da se izgradi obilaznica. Ne možemo pričati o obilaznici tek tako, ona se radi jednom u 100 godina i ne može da je radi lokalna samouprava, već država. Trudićemo se naravno da radimo i obilaznicu, ali je reč o zahtevnom projektu. Rekonstrukciju trotoara obavljamo, kao i rekonstrukciju puteva. Uradili smo više od 44 nova puta koja nisu ranije postojala - veli Gak i ukazuje da su to značajni pomaci i da se lokalna samouprava trudi da svaki segment u njenom domenu rada bude pokriven.

Inđija je devedesetih godina prihvatila procentualno u odnosu na broj stanovnika najveći broj izbeglih i raseljenih lica u čitavoj Srbiji. Ti ljudi su dolazili na rubove grada, a sada su to praktično naselja, pa su na tim potezima morali da se grade novi putevi i ulice.

S. Aničić Ilić